Zastrašujući džinovski majmuni imali su 3 metra i 250 kilograma: Rešena misterija nestanka najvećih primata

Foto: Garcia/Joannes-Boyau (Southern Cross University) / AFP / Profimedia

Džinovi su nekad lutali visoravnima južne Kine - primati vrste Gigantopithecus blacki bili su visoki oko tri metra i teški oko 250 kilograma. Ovi daleki rođaci homosapijensa izumrli su pre dolaska naših predaka u te oblasti, a za sobom su ostavili svega oko 2.000 fosilizovanih zuba i četiri vilice kao znak da su uopšte postojali, pa je to predstavljalo veliku misteriju za paleontologe, piše Phys.org.

Novi dokazi tima kineskih, australijskih i američkih istraživača, objavljeni u žurnalu Nature, pokazuju bez ikakve sumnje da su najveći primati koji su ikad hodali Zemljom nestali pre između 295.000 i 215.000 godina jer nisu bili sposobni da se adaptiraju na klimatske promene i da je to zapečatilo njihovu sudbinu.

Preporučujemo

Enigma u paleontologiji

- Priča o G. blacki je enigma u paleontologiji – kako su ovako moćna stvorenja mogla da nestanu u vreme kada su se drugi primati prilagođavali promenama i preživljavali? Uzrok njihovog izumiranja postao je sveti gral u ovoj disciplini. Institut za paleontologiju kičmenjaka i paleoantropologiju (IVPP) pri Kineskoj akademiji nauka (CAS) više od 10 godina iskopava dokaze o postojanju G. blacki, ali bez preciznog datiranja i konzistentnih analiza okruženja, razlog izumiranja nam je izmicao – rekao je prof. Jingći Žang, paleontolog sa IVPP i koautor studije.

Foto: Garcia/Joannes-Boyau (Southern Cross University) / AFP / Profimedia

Glavni dokazi sa otkrivanje priče o izumiranju džinovskih čovekolikih majmuna pronađen je tokom velikog projekta u 22 pećine u provinciji Guangsi, u južnoj Kini. Osnova ove studije bilo je datiranje.

- Veliki je podvig predstaviti jasan dokaz za izumiranje neke vrste, ali otkrivanje tačnog vremena kada su fosili vrste nestali daje nam okvir za rekonstrukciju okruženja i procenu ponašanja – rekla je Kira Vestavej, profesorka geohronologije Univerziteta Makuori.

Korišćeno je šest različitih tehnika datiranja sedimenata i fosila. Ti podaci su kombinovani sa osam izvora dokaza o okruženju i ponašanju, a onda primenjeno na 11 pećina sa dokazima o postojanju džinovskih majmuna i 11 pećina slične starosti bez dokaza o njihovom postojanju.

Datiranje luminescencijom

Datiranje luminescencijom, koje meri signal osetljiv na svetlost pronađen u sedimentima oko fosila G. blacki, bilo je primarna tehnika, a korišćeni su i datiranje uranijomom i elektronskom paramagnetnom rezonancijom za same ostatke zuba.

- Direktnim datiranjem fosila potvrdili smo da se godine poklapaju sa podacima dobijenim luminescencijom u sedimentima gde su nađeni, što nam je dalo pouzdanu hronologiju izumiranja G. blacki – rekao je Reno Žoan-Bojo, profesor geohronologije sa Univerziteta Južnog krsta iz Australije.

Detaljnom analizom polena, rekonstrukcijom faune, analizom zuba pomoću stabilnih izotopa i detaljnom analizom sedimenata iz pećina na mikro nivou, tim je utvrdio da su uslovi života doveli do izumiranja džinovskih čovekolikih majmuna. Onda su, analizom teksture mikrooštećenja na zubima, uspeli da naprave model ponašanja G. blacki u vreme kada su se širili ovim oblastima i kada su nestajali.

- Zubi daju izvanredan pogled na ponašanje vrste, od stresa, preko izvora hrane do ponašanja – rekao je prof. Žoan-Bojo.

Otkrića pokazuju da je džinovski majmun nestao pre između 295.000 i 215.000 godina, mnogo ranije nego što se pretpostavljalo. Pre toga je ova vrsta uživala u bogatim šumama. Međutim, pre između 700.000 i 600.000 godina, okolina se promenila zbog velike različitosti godišnjih doba.

Foto: Wang Wei / Xinhua News / Profimedia

Poređenje sa bliskim rođacima orangutanima

Orangutani (genus Pongo), bliski rođaci G. blacki, adaptirali su se na promene u okruženju i veličinom, ponašanjem i izborom staništa. U poređenju sa njima, džinovski majmuni su postali manje pokretljivi i imali su sve manji izbor hrane, što je dovelo do dodatnih problema i smanjivanja broja.

- G. blacki su se specijalizovali, za razliku od orangutana, i to je dovelo do njihove propasti – rekao je prof. Žang.

- Sa pretnjom šestog masovnog izumiranja, hitno je potrebno da shvatimo zašto su neke vrste nestale. Istraživanje razloga daje nam dobru polaznu tačku za razumevanje otpornosti primata i drugih životinja – rekla je prof. Vestavej.

(Telegraf Nauka/Phys.org)