Fosili „juvenilnog ti-reksa“ predstavljaju posebnu vrstu malog tiranosaurusa

Foto: Shutterstock/Michael Rosskothen

Prva lobanja nanotiranusa pronađena je u Montani 1942, ali decenijama paleontolozi nisu bili sigurni da li je to posebna vrsta ili prosto mladi primerak mnogo većeg ti-reksa, piše Science Daily.

Preporučujemo

Dr Nik Longrič iz centra za evoluciju na Unverzitetu u Batu u Ujedinjenom Kraljevstvu i dr Evan Saita sa Čikaškog univerziteta u SAD ponovo su analizirali fosile, pregledajući koštane godove, anatomiju nanotiranusa, i ranije neprepoznati fosil mladog ti-reksa.

Merenje godova u kostima nanotiranusa pokazalo je da su tešnje naslagani ka spoljašnjosti – rast je usporavao. To kazuje da su te životinje bile skoro pune veličine, a ne brzo rastući adolescenti.

Modeliranje rasta fosila pokazalo je da bi te životinje dostigle maksimum od oko 900-1.500 kilograma i pet metara – oko 15% veličine džinovskog ti-reksa, koji je rastao do 8.000 kilograma i devet metara i više.

„Da su to bili mladi ti-reksovi, trebalo je da rastu vrlo brzo, dobijajući stotine kilograma godišnje, ali to ne vidimo“, rekao je Longrič.

Podržavajući postojanje posebne vrste, istraživači nisu pronašli dokaze fosila koji kombinuju odlike i nanotiranusa i ti-reksa. Svaki fosil koji su ispitali mogao se pouzdano identifikovati kao jedna ili druga vrsta.

Ni obrasci rasta kod drugih tiranosaurusa nisu bili u skladu sa hipotezom da su u pitanju mladi ti-reksovi. Nanotiranus uopšte ne izgleda kao ti-reks.

Međutim, tako stižemo do misterije – ako nanotiranus nije mladi tiranosaurus, zašto nikad nije pronađen neki mladi ti-reks?

„Ispostavlja se da smo zapravo pronašli jednog“, kaže Longrič. „Međutim, fosil je nađen davno, zaturen u kutiju neidentifikovanih kostiju u muzeju i zaboravljen“.

Mladog ti-reksa predstavlja kost lobanje – čeona kost – sa odlikama karakterističnim za tiranosaurusa, koje nisu viđene kod nanotiranusa. To je kost male životinje, čija lobanja je bila dugačka 45 cm, a telo oko pet metara.

„Da, to je samo jedan pimerak, samo jedna kost, ali je to dovoljno. Kosti lobanje ti-reksa su veoma specifične, ne postoji ništa slično. Mladi ti-reksovi postoje, samo su izuzetno retki, kao mladi većine dinosaurusa“, kaže Longrič.

Istraživači tvrde da su njihovi nalazi jaki dokazi da je nanotiranus posebna vrsta, koja nije blisko povezana sa tiranosaurusom. Nanotiranus je bio lakše građe sa dužim nogama od svog masivnog rođaka. Takođe je imao veće ruke, za razliku od čuvenih kratkih ruku ti-reksa.

Njegove ruke su zapravo duže od ruku ti-reksa. Čak i najveći ti-reks ima kraće ruke i manje kandže nego ovaj mali nanotiranus, čije ruke su zapravo bile prilično opasno oružje. U pitanju je zaista potpuno drugačija životinja – mala, brza, okretna. Ti-reks se oslanjao na veličinu i snagu, a ova životinja se oslanjala na brzinu.

Duge ruke i druge odlike sugerišu da je nanotiranus tek daleki rođak ti-reksa, možda iz sopstvene porodice predatorskih dinosaurusa.

Istraživači kažu da, s obzirom na to koliko je teško razlikovati dinosauruse na osnovu često nepotpunih skeleta, možda potcenjujemo raznovrsnost dinosaurusa i drugih fosilnih vrsta.

(Telegraf Nauka/Science Daily)