Stvorenja zarobljena u večnosti: Otkriveni odlično očuvani fosili dve nepoznate vrste pauka u Australiji

Foto: Michael Frese et al. / Zoological Journal

Fosili velikog dlakavog pauka iz grupe Barichelidae, čija gnezda su pokrivena pokretnim vratancima, kao i malog pauka skakača iz doba Miocena (epohe pre 23-5 miliona godina) prikazuju nam kako su se različite arahnide prilagođavale na klimu koja se rapidno menjala.

Dva fosilizovana pauka su pronađena u naslagama bogatim železnom rudom u Novom Južnom Velsu u Australiji, piše New scientist.

Preporučujemo

Prvi od njih je veliki dlakavi pauk koji ne samo da predstavlja drugog po veličini fosilizovanog pauka, već predstavlja i novu vrstu paukova iz grupe Barichelidae, taksonomski označenog kao Megamonodontium mcclusky.

- Iako je broj i varijetet pauka u Australiji danas ogroman, imamo jako malo fosilnih dokaza o njihovoj evoluciji na tom prostoru -navodi Metju Mekkari iz Istraživačkog instituta Australijskog muzeja.

On dodaje da su ovako očuvani fosili koji imaju izuzetne detalje veoma retki i da ćemo uskoro naučiti mnogo iz ovog novog otkrića. Rad o otkriću fosila objavljen je u Zoological Journal.

Nova vrsta je mala prema današnjim merilima, duga je svega 1 centimetar, ali i dalje predstavlja drugog najvećeg fosilizovanog pauka. Nedostatak fosila većih pauka je delimično zbog načina na koji se oni fosilizuju. Većina pronađenih je fosilizovana u ćilibaru nakon što su ostali uhvaćeni u smoli drveta iz koje veći pauci mogu lako da pobegnu.

Veličina i oblik nogu kao i taktilne dlačice na njima, koje ovim paucima i daju naziv, su istraživačima pomogli da se fosilizovani pauk taksonomski identifikuje i da se uvrsti u novu vrstu već poznate familije. Drugo otkriće predstavlja maleni pauk skakač iz roda Simaetha. Iako samo dva milimetra dugačak ovaj fosil je neverovatno dobro očuvan, do granica gde biolozi pod mikroskopom mogu posmatrati unutrašnju građu pauka sa preciznošću od samo nekoliko nanometara. Mikroskopske slike pokazuju sočivo paukovih očiju, ali i manje detalje poput probavnog sistema i pojedinačne aksone unutar centralnog nervnog sistema.

Ovi fosili se datuju na središnji miocen, pre 11 do 16 miliona godina, kada su arahnide imale zanimljive evolutivne skokove.

Majkl Fres sa Univerziteta u Kanberi, saradnik na analizi oba fosila, kaže da iako su bili izloženi istim uslovima ove dve grupe su imale potpuno različite sudbine. Pauci skakači su prema nedavnim DNK analizama uspeli da migriraju u Aziju, dok dlakavi pauci nisu imali tu sreću. Oni su izumrli u Australiji pošto je u miocenu tamo klima postala hladnija i suvlja.

Ovi fosili dolaze iz perioda kada se svet ubrzano menjao. Pošto je opet nastupilo vreme intenzivnih klimatskih promena važno je proučavati načine na koje priroda odgovara na ubrzanu promenu.

(Telegraf Nauka/ New scientist)