Novi fosili iz doba Jure pronađeni u Teksasu

Foto: Ross Barker / Alamy / Alamy / Profimedia

Naučnici su popunili veliki jaz u fosilnom registru Teksasa opisujući prve poznate fosile kičmenjaka iz doba Jure u toj državi.

Oštećeni fragmenti kosti su iz udova i kičme plesiosaurusa, izumrlog morskog reptila koji je plivao u plitkom moru koje je pokrivalo sadašnji severoistočni Meksiko i daleki zapad Teksasa pre oko 150 miliona godina, piše Science Daily.

Preporučujemo

Kosti su pronađene u planinama Meloun na zapadu Teksasa tokom dve misije potrage za fosilima, čiji vođa je bio Stiv Mej, istraživač iz Muzeja Zemljine istorije u Školi za geonauke na Teksaskom univerzitetu u Ostinu.

Pre tog otkrića, jedini fosili iz doba Jure koji su sakupljeni i opisani iz površinskih stena u Teksasu bili su od morskih beskičmenjaka, kao što su mekušci i puževi. Mej kaže da novi fosilni pronalasci služe kao solidan dokaz da su kosti iz doba Jure prisutne.

„Ljudi, imamo kičmenjake iz doba Jure“, rekao je Mej. „Našli smo neke od njih, ali treba da otkrijemo još njih da nam ispričaju kakav je bio ovaj deo Teksasa tokom Jure“.

Dokument koji opisuje kosti i druge fosile objavljen je 23. juna u časopisu Rocky Mountain Geology.

Jura je čuvena preistorijska era u kojoj su gigantski dinosaurusi hodali Zemljom. Jedini razlog zašto mi ljudi znamo za njih, i druge oblike života tokom Jure, jesu fosili koji su ostali iza njih.

Međutim, da biste pronašli fosile iz doba Jure, potrebne su vam stene iz doba Jure. Zbog svoje geološke istorije, Teksas je jedva imao bilo kakve stene iz tog perioda Zemljine istorije koje izlaze na površinu. Dvadeset kvadratnih kilometara stena iz doba Jure u planinama Meloun predstavljaju najveći deo tih stena u državi.

Godine 2015, kad je Mej saznao, proučavajući jednu knjigu, da nema kostiju iz doba Jure u teksaskom registru fosila, odlučio je da ide u planine Meloun da istražuje.

„Prosto ne želite da verujete da nema kostiju iz doba Jure u Teksasu“, kaže Mej. „Osim toga, postojao je jedan izazovan trag“.

Taj trag je bilo pominjanje fragmenata velike kosti u dokumentu iz 1938. o geologiji planina Meloun, autora Kloda Olbritona, koji je kasnije postao profesor geologije na Južnom metodističkom univerzitetu. Bio je to dovoljan trag da Mej i njegovi saradnici odu u zapadni Teksas da sami vide. Fragmenti velike kosti su ono što su pronašli. Fosili plesiosaurusa su razjedeni i polomljeni.

Međutim, to je početak koji bi mogao voditi ka daljoj nauci, kaže koautor Luis Džejkobs, profesor emeritus na Južnom metodističkom univerzitetu.

„Geolozi će ići tamo da traže još kostiju“, rekao je Džejkobs. „Naći će ih i tražiće druge stvari koje ih interesuju na njihove specijalne načine“.

Danas se planine Meloun izdižu iznad suvog pustinjskog pejzaža. Tokom doba Jure, sedimenti su se taložili malo ispod nivoa mora verovatno nekoliko kilometara u blizini obale.

Tim je pronašao nekoliko drugih uzoraka koji pružaju uvid u drevnu plitku morsku sredinu, kao što su okamenjeni komadi drveta puni rupa od morskih crva i oklopi školjki, puževa i amonita. Istraživači su pronašli niz biljnih fosila, uključujući šišarku i drvo sa mogućim godovima.

Globalno, biljni fosili iz doba Jure sa manjih geografskih širina blizu ekvatora su relativno retki, kaže koautor i paleobotaničar Lisa Bušer, direktor Laboratorije za paleontologiju beskičmenjaka. Ona je rekla da bi pronalasci biljaka trebalo da učine planine Meloun zanimljivim mestom za druge paleobotaničare i one koje zanima rekonstrukcija paleosredina.

Naučnici izvode istraživanja u planinama Meloun duže od 100 godina. Dakle, zašto je trebalo toliko vremena da nađu kosti iz doba Jure? Mej ima nekoliko ideja – od udaljenosti date oblasti i dozvola do istraživačkih interesa ranijih naučnika. Koji god da je razlog, Bušer kaže da otkriće pokazuje vrednost rada na terenu – prosto otići na neko mesto da vidite šta tamo ima.

„To je često deo naučnog procesa“, rekla je Bušer. „Ima nekoliko redova zakopanih u nekoj staroj publikaciji i pomislite da je neko sigurno već pogledao to, ali često nije. Morate pažljivije da ispitate“.

(Telegraf Nauka/Science Daily)