Megalodon je bio toplokrvni ubica, ali ga je to možda osudilo na izumiranje

Foto: Pixabay/ Ilustracija

Naučnici su proučavali fosilizovane zube megalodona i ustanovili da je ta izumrla vrsta ogromne ajkule bila toplokrvna, piše Live Science.

Megalodon, koji je vrebao po svetskim okeanima pre 23 do 3,6 miliona godina, verovatno je bio toplokrvan i imao telesnu temperaturu znatno višu nego kod savremenih ajkula, sugeriše novo istraživanje.

Preporučujemo

Međunarodni tim naučnika je to otkrio izučavajući fosilizovane zube megalodona (Otodus megalodon), čije ime znači „veliki zub“. Ovi ogromni mesožderi često su dostizali dužinu od oko 15 metara, kaže se u studiji objavljenoj 26. juna u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Poput mnogih vrsta ajkula, uključujući veliku belu (Carcharodon carcharias), megalodon je klasifikovan u novom istraživanju kao „regionalno endotermična“, što znači da može održati svoju telesnu toplotu čak i kad je spoljašnja sredina mnogo hladnija.

Istraživači su koristili kombinaciju geotermalnih tehnika kako bi procenili telesnu temperaturu ove ogromne ajkule na osnovu sastava različitih izotopa, ili verzija elemenata, u fosilizovanim zubima megalodona.

„Temperatura pri kojoj se formirao mineral, uključujući biološki mineralizovana tvrda tkiva kao što su zubi, može se ekstrapolirati iz stepena do kojeg su se izotopi vezali ili grupisali zajedno“, rekao je koautor studije Kenšu Šimada, profesor paleobiologije na Koledžu za nauku i zdravlje Univerziteta DePol u Čikagu. „Primenjena geohemijska tehnika je ranije korišćena da se ispita toplokrvnost dinosaurusa. Nova studija pokazuje da se taj metod može primeniti i na morske kičmenjake poput ajkula koristeći njihove tvrde, dobro mineralizovane anatomske komponente kao što su zubi“.

Studija je zaključila da je prosečna telesna temperatura megalodona bila otprilike 27 stepeni Celzijusovih, dok savremene ajkule sa regionalnom endotermijom imaju prosečnu telesnu temperaturu između 22 do 26,6 stepeni.

Viša telesna temperatura megalodona donosila bi mnoge koristi.

„Toplokrvnost je korisna jer omogućava životinji aktivniji stil života, kao što je sposobnost za plivanje na veliku daljinu ili brzo plivanje“, kaže Šimada. „Današnje toplokrvne ajkule, kao što su mako ili velika bela ajkula, ne samo da su sposobne da plivaju brzo u poređenju sa hladnokrvnim ajkulama, već njihova visoka metabolička toplota zbog toplokrvosti takođe pospešuje varenje hrane“.

Međutim, toplokrvost je takođe imala svoje mane i možda je čak dovela, delimično, do izumiranja magalodona.

„Vreme nestanka megalodona u fosilnoj evidenciji korespondira sa klimatskim hlađenjem Zemlje“, kaže Šimada. „Mora da je toplokrvnost dala dodatnu prednost megalodonu za preživljavanje u hladnijim vodama. Ipak, činjenica da je vrsta izumrla ukazuje na moguću ranjivost ili „cenu“ toplokrvnosti pošto toplokrvnost zahteva konstantno visok unos hrane radi održavanja visokog metabolizma“.

„Sasvim je moguće da je došlo do izmene u ekološkoj situaciji zbog klimatskog zahlađenja koje je uticalo da se smanji broj foka, menjajući okeanske sredine, gde su populacije tipova hrane od kojih je magalodon zavisio, kao što su morski sisari, možda postale oskudne, što je dovelo do nestanka megalodona“.

(Telegraf Nauka/Live Science)