Šta se ovde desilo? Glava morskog čudovišta starog 240 miliona godina otkinuta jednim ugrizom

Foto: dotted zebra / Alamy / Alamy / Profimedia

Analiza tragova ugriza na Tanystropheus hydroidesu, koji je živeo tokom Srednjeg trijasa, pokazala je da je drugi predator napao odozgo i pokidao njegov vrat na dva dela.

Ogromni predator koji je živeo pre 240 miliona godina obezglavljen je jednim jedinim, brutalnim ugrizom koji je došao od nekog smrtonosnijeg stvorenja, kažu naučnici, a prenosi Live Science.

Preporučujemo

Obezglavljena životinja, kojoj je vrat rastrgnut na dva dela tokom napada, pripada vrsti Tanystropheus hydroides – morski reptil koji je mogao imati dužinu od šest metara. To je bio predator koji napada iz zasede, a hranio se ribom i lignjama u onome što je bilo tropska laguna tokom Srednjeg trijasa (pre 247-237 miliona godina).

Taj reptil je imao veoma dugačak vrat; u nekim slučajevima vrat je bio tri puta dug kao trup. Obezglavljena životinja dolazi sa paleontološke lokacije Monte San Đorđo, na granici između Švajcarske i Italije, kao bogato nalazište fosila morskog života iz Srednjeg trijasa.

Stefan Spikman, paleontolog iz Državnog muzeja istorije prirode u Štutgartu u Nemačkoj, proučavao je dva primerka Tanystropheusa u okviru svog doktorskog rada u švajcarskom Paleontološkom muzeju na Univerzitetu u Cirihu.

Jedan je bio T. hydroides, a drugi T. longobardicus – manja vrsta dugačka oko 1,5 metara. Pažljiv pregled tih fosila pokazao je da su vratovi bili prekinuti, sa jasnim znacima ugriza na kičmi.

Spikman i Eudald Muhal, paleontolog iz Državnog muzeja istorije prirode u Štutgartu, analizirali su tragove ugriza i prelome kostiju kako bi saznali šta se desilo tim prastarim stvorenjima. Nalazi sugerišu da ih je napao drugi predator koji je izgleda ciljao njihove duge vratove kao slabu tačku.

„Pronašli smo dve rupe od zuba baš tamo gde je vrat slomljen, a vrat je slomljen u jednoj, dijagonalnoj ravni“, rekao nam je Spikman putem i-mejla. „To sugeriše da je vrat otkinut jednim ugrizom“. Dodao je da je moglo biti nekoliko prethodnih ugriza koji nisu pogodili kost, ali da je „vrlo verovatno da je neki veliki predator pregrizao vrat u jednom naletu, naročito ako se imaju u vidu veliki predatori koji su živeli u toj sredini“.

U novoj studiji objavljenoj 19. juna u časopisu Current Biology, istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da je napad došao odozgo, tako što se predator obrušio dole i zagrizao vrat da bi obezglavio Tanystropheusa.

Nije bilo traga telima, ali su glave i ono što je ostalo od vratova bili vrlo dobro očuvani. To ukazuje da je predator imao za cilj duge vratove kako bi brzo ubio Tanystropheuse i mogao uživati jedući njihova mesnata tela.

Spisak potencijalnih ubica

Koje stvorenje je moglo ubiti šest metara dugačkog predatora koji napada iz zasede? Spikman kaže da velika raznovrsnost na lokalitetu Monte San Đorđo znači da je lista potencijalnih ubica dugačka.

Mereći razmak između rupa od zuba, naučnici su mogli da uporede veličinu ugriza sa velikim predatorima koji su živeli u okolini u to vreme.

„Tako smo dobili konačnu listu osumnjičenih“, rekao je Spikman. Među njima su Cymbospondylus buchseri – veliki, rani ihtiosaurus koji je mogao narasti do 5,5 metara – i Nothosaurus giganteus – ogromni reptil koji je rastao do sedam metara. Treća mogućnost je Helveticosaurus zollingeri, „veoma enigmatičan“ predator od 3,6 metara sa jakim prednjim udovima, fleksibilnim repom i snažnom, zubatom njuškom.

Istraživači kažu da su reptili, iako je dugački vrat Tanystropheusa bio slaba tačka, opstajali sa krutim, dugačkim vratovima oko 175 miliona godina, što ukazuje na značajnu ulogu tokom Trijasa.

„Činjenica da imamo dve vrste Tanystropheusa na lokaciji Monte san Đorđo, različitih veličina i ishrana...pokazuje da su njihovi dugi, kruti vratovi bili prilično multifunkcionalni“, kaže Spikman.

„Mislimo da su relativno mala glava i dug vrat mogli da pomognu Tanystropheusu da napada svoj plen iz zasede, jer bi u vodi sa slabom vidljivošću bilo veoma teško uočiti takvu glavu. Takođe, držeći se plitke vode, Tanystropheus je možda mogao da izbegne velike predatore...uglavnom“.

(Telegraf Nauka/Live Science)