Psi možda nisu baš toliko skloni „osudama“ kao što bismo mogli očekivati

Mnogi ljudi veruju instinktima pasa u pogledu ljudi. Ako psi vole da budu oko vas, ljubitelji pasa će vas verovatno smatrati bezbednim i pouzdanim, a ako su psi plašljivi u vašoj blizini – neki ljudi će možda početi da dovode u pitanje vaš karakter. Međutim, kako i da li psi procenjuju ljude ostaje misterija.

Studije su pokazale da kognitivno kompleksne i društvene životinjske vrste – poput šimpanzi – mogu spoznati karakter ljudi ili putem direktne interakcije ili posmatranjem interakcija sa trećom stranom. Blizak odnos pasa i ljudi tokom istorije učinio je da ove životinje takođe budu fokus znatnog istraživanja, ali su se nalazi pokazali kao nedosledni.

Preporučujemo

Ranije istraživanje Centra za nauku o vukovima u Austriji otkrilo je da psi i vukovi koji žive u čoporima nisu formirali utisak o individualnim osobama ni posle direktnog ni posle indirektnog iskustva s njima. Ovaj odnos bez predrasuda je možda posledica ograničenog iskustva životinja sa ljudima, tako da je dalje istraživanje zahtevalo učešće pasa sa više iskustva.

U novoj studiji, istraživači su posmatrali 40 pasa kućnih ljubimaca da bi ispitali da li starost i razvoj utiču na način kako stiču utisak o karakteru ljudi.

Prvo je omogućeno da psi tajno posmatraju interakcije drugog psa sa dva čoveka, jednim darežljivim koji je hranio psa i drugim koji nije hranio psa.

Nakon posmatranja iskustva drugog psa, psima je omogućena direktna interakcija sa ta dva čoveka dok su istraživači analizirali njihovo ponašanje. Rezultati su pokazali da psi iz svih starosnih grupa nisu značajno davali prednost darežljivoj osobi.

„Jasno je da bi formiranje utiska moglo biti složenije nego što se mislilo, čak i kod životinja kao što su psi, koje blisko sarađuju sa ljudima“, kažu istraživači sa Univerziteta Kjoto.

Studija naglašava metodološke izazove u cilju tačne spoznaje kako psi razumeju i procenjuju ljude. Pošto je direktno formiranje utiska preduslov za tajno posmatranje, istraživači nisu bili iznenađeni kad nisu pronašli dokaze o formiranju utiska, ali nisu očekivali nepostojanje dokaza nakon direktne interakcije.

„Moguće je da metodološki izazovi u eksperimentalnom dizajnu, naročito upotreba testa sa dva izbora, mogu objasniti negativne nalaze, a ne odsustvo kapaciteta“, kažu istraživači.

Da bi se bolje razumelo šta utiče na siciokognitivne sposobnosti pasa, buduće istraživanje bi trebalo sistematično da uporedi pse svih uzrasta iz različitih populacija i životnih iskustava.

Mnogima od nas izgleda prihvatljivo verovanje da psi društveno procenjuju ljude, ali zasad to jednostavno ne znamo.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)