Naučnici su ostali u potpunom šoku kad su videli šta su šimpanze uradile kopirajući robota kojeg su gledale

Naučnici sa univerziteta Sent Džordžs u Londonu napravili su zastrašujuće realističnu androidsku glavu kako bi utvrdili da li na šimpanze može da se "prenese" zevanje od robota. Ispostavilo se da može - ali istraživači i dalje ne znaju zašto.

Studija, objavljena ove nedelje u časopisu Scientific Reports, pokazala je da bi blaga većina odraslih šimpanzi (57,1 odsto) zevnula kada bi videla kako androidska glava zeva. Istraživači su takođe primetili da je isti procenat šimpanzi reagovao na zevanje robota tako što su legli ili počeli da skupljaju materijale za posteljinu - što može ukazivati na to da su širom otvorena usta animatronske glave protumačili kao znak za odmor. Tačan mehanizam iza ove reakcije još uvek nije jasan, ali studija po prvi put pokazuje da se fenomen zaraznog zevanja može proširiti i na životinje.

- Naša otkrića pokazuju da šimpanze zevaju zarazno kada ih na to podstakne neživi, neživotinjski entitet - humanoidni android - koji izgleda kao da zeva - rekao je vodeći autor studije, Ramiro Žoli-Maskeroni u saopštenju.

Naučnici se i dalje ne slažu oko toga čemu zevanje služi u evolutivnom smislu. Jedna od često zastupljenih teorija kaže da je ono biološki mehanizam za hlađenje mozga - povećava protok krvi kroz vrat, vilicu i sinuse, oslobađajući toplotu iz mozga. Druge teorije predlažu da zevanje deluje kao fizički signal, neka vrsta unutrašnjeg alarma koji nas podseća da ostanemo budni i oprezni kada smo pospani. Pritom je više nego jasno da je zevanje zarazno - gledajte nekoga kako zeva dovoljno dugo i verovatno ćete i sami zevnuti.

Zarazno zevanje nije jedinstveno za ljude. Ranije studije dokumentovale su ovaj fenomen kod grupa šimpanzi, pasa, ovaca, pa čak i slonova - i može se javiti i među različitim vrstama. U jednoj studiji iz 2013. godine, istraživači sa Univerziteta Lund su više puta zevali pred 33 šimpanze u kavezima i primetili da su šimpanze dosledno zevale nazad. Ili je bar tako izgledalo. Teško je reći da li su majmuni zaista zevali zbog umora ili su samo oponašali izraze lica ljudi. Bez obzira na to, zarazno zevanje je rašireno u životinjskom carstvu i još uvek slabo shvaćeno. U ovoj najnovijoj studiji, istraživači su želeli da odu korak dalje i vide da li se ovaj neobični fenomen može dogoditi ne samo između različitih vrsta, već i između živih bića i mašina.

- Uprkos nejasnim primarnim funkcijama zevanja - još uvek ne znamo tačno zašto zevamo, a još manje zašto je zevanje zarazno - moguće je da ono ima evolutivno staru, neverbalnu komunikativnu ulogu. Njegova zarazna priroda mogla bi nam pomoći da bolje razumemo kako su ljudi i životinje razvili načine za međusobnu komunikaciju i socijalnu interakciju - dodao je Žoli-Maskeroni.

Istraživači su eksperiment započeli izradom silikonske glave čoveka u prirodnoj veličini, opremljene motorizovanim, pokretnim ustima. Ovaj "android", kako su ga nazvali, mogao je da simulira tri izraza lica: neutralan, razjapljen i zevajući. To je postignuto pomoću 33 rotacijska motora koji su funkcionisali kao mišići. Kada bi bio programiran da zevne, lice bi otvorilo usne, zatvorilo oči na nekoliko sekundi i zatim se vratilo u neutralnu poziciju. Svaki izraz trajao je do 10 sekundi. Sekvenca je osmišljena da oponaša ljudsko zevanje, ali neko bi lako mogao pomisliti da je android upravo neprijatno uboden nečim oštrim.

Zatim su istraživači svog zevajućeg Frankenštajna postavili u prostoriju sa 14 odraslih šimpanzi, starih od 10 do 33 godine. Svaki šimpanza bio je izložen jednom od tri izraza robota tokom odvojenih sesija od po 15 minuta. Nakon testiranja, 14 šimpanzi (57,1%) je pokazalo znakove zaraznog zevanja. Šimpanze su zevale češće kada bi robotova usta bila potpuno otvorena u zevu. Još zanimljivije je to što su iste šimpanze koje su gledale androida takođe ležale i skupljale materijale za posteljinu.

- Koliko nam je poznato, ovo je prva studija koja istražuje zarazno zevanje kao odgovor na neživi entitet - androida - prikazan u realnom vremenu - navode istraživači u radu.

Iako razlog zbog kog su šimpanze "uhvatile" zev robota ostaje nejasan, istraživači nude nekoliko teorija. Jedna mogućnost je da su šimpanze jednostavno odlučile da imitiraju androida - slično kao što ljudi i životinje često oponašaju druge u nepoznatim društvenim situacijama. Alternativno, zevanje robota moglo je da pokrene "automatski mehanizam povezivanja percepcije i radnje" kod šimpanzi, što ih je navelo da zevaju nevoljno. Drugim rečima, iz još uvek nerazjašnjenih razloga, zev robota mogao je da aktivira biološki odgovor kod šimpanzi koji su povezale sa spavanjem ili odmorom.

(Telegraf Nauka/PopSci)