Kako probiotici utiču na raspoloženje i kognitivne funkcije?

Nova studija objavljena u časopisu Nutritional Neuroscience istražila je kako probiotici, ishrana bogata prebioticima ili njihova kombinacija mogu uticati na kognitivne funkcije kod odraslih osoba sa lošim raspoloženjem i potencijalom za poboljšanje ishrane.

Na osnovu ispitivanja slučajnog uzorka došlo se do preliminarnih dokaza da probiotici mogu poboljšati radnu memoriju, ali istraživači naglašavaju potrebu za većim istraživanjima kako bi se ovi efekti potvrdili, piše Psy post.

Preporučujemo

Crevno-moždana osa predstavlja složen komunikacioni sistem između probavnog sistema i mozga. Ona funkcioniše putem neuralnih, hormonskih i imunoloških puteva. U središtu ove veze nalazi se crevna mikrobiota, milijarde mikroorganizama koji žive u našem digestivnom traktu. Procenjuje se da ljudsko telo ima čak 10 puta više bakterija nego sopstvenih ćelija. Ove bakterije proizvode različite metabolite, poput kratkolančanih masnih kiselina i neurotransmitera, koji mogu regulisati upale, uticati na raspoloženje i poboljšati kognitivne procese poput pažnje i memorije.

Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unose u dovoljnim količinama, mogu poboljšati zdravlje. Oni se obično nalaze u fermentisanoj hrani poput jogurta i kefira ili se uzimaju kao suplementi. Prebiotici, s druge strane, predstavljaju nesvarljiva dijetalna vlakna koja služe kao hrana za korisne crevne bakterije. Prirodno se nalaze u namirnicama poput integralnih žitarica, povrća, voća i orašastih plodova.

Studije su pokazale da probiotici i prebiotici mogu uticati na mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, ali rezultati nisu uvek dosledni. Neka istraživanja ukazuju na značajna poboljšanja, dok druga nisu pronašla značajne promene.

Istraživački tim sa Univerziteta u Melburnu, predvođen doktorantom Tanjom Freidži, sproveo je osmonedeljnu studiju kako bi istražio efekte probiotika, prebiotičke ishrane i njihove kombinacije na kognitivne funkcije.

Studija je obuhvatila 118 odraslih osoba starosti od 18 do 65 godina koje su prijavile umereni psihološki stres i nizak unos prebiotičkih vlakana u ishrani. Učesnici su nasumično raspoređeni u četiri grupe: grupa koja je koristila probiotike uz zadržavanje svoje uobičajene ishrane, druga grupa je sledila ishranu bogatu prebioticima uz placebo kapsule, treća je kombinovala probiotike i prebiotičku ishranu i četvrta je koristila placebo kapsule uz svoju uobičajenu ishranu.

Kognitivne funkcije procenjivane su na početku i kraju studije korišćenjem Cogstate Brief Battery testa, koji meri brzinu obrade informacija, pažnju, vizuelno učenje i radnu memoriju.

Probiotička grupa pokazala je skromno poboljšanje radne memorije, ključne kognitivne funkcije koja omogućava privremeno čuvanje i manipulaciju informacijama. Međutim, grupe koja je imala ishranu bogatu prebioticima, zabeležen je neočekivan blagi pad brzine obrade informacija, što istraživači smatraju statističkom anomalijom. Kombinacija probiotika i prebiotika nije dala sinergijski efekat.

- Probiotska suplementacija pokazala je najperspektivniji, iako skroman efekat na radnu memoriju. Međutim, potrebne su dodatne studije kako bi se ovi nalazi potvrdili. Neočekivano pogoršanje brzine obrade informacija kod prebiotičke grupe verovatno je rezultat slučajnosti, jer nijedna ranija studija nije zabeležila takve efekte - istakla je Freidži.

Istraživači naglašavaju da su rezultati ograničeni malim uzorkom i činjenicom da su učesnici bili zdrave osobe, što je moglo ograničiti mogućnost detekcije poboljšanja. Ipak, tim planira dalje analize mikrobiote kako bi istražio povezanost između promene u crevnoj mikrobioti i mentalnog zdravlja.

- Ova studija deo je našeg šireg projekta Gut Feelings. Cilj nam je da povežemo mikrobiološke promene s opaženim efektima na mentalno zdravlje i kogniciju - zaključila je Freidži.

Ova studija predstavlja važan korak u istraživanju veze između crevne mikrobiote i kognitivnih funkcija. Iako su rezultati još uvek preliminarni, otvaraju vrata za buduće istraživanje kako bi se razvile praktične preporuke za poboljšanje mentalnog zdravlja putem ishrane i suplemenata.

(Telegraf Nauka / Psy post)