Manje od 50% mnogih prenatalnih suplemenata sadrži adekvatnu količinu holina i joda

Istraživači iz Medicinskog kampusa Anšuc Univerziteta Kolorado su među prvima proveravali prisustvo holina i joda, bitnih za razvoj fetusa.

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Preporučujemo

Novo istraživanje otkriva da mnogi prenatalni suplementi ne sadrže dovoljno nutrimenata koji su bitni za zdravu trudnoću, dok neki sadrže štetne nivoe toksičnih metala.

U studiji su ispitani nivoi holina i joda u prenatalnim suplementima izdavanim bez recepta i na recept. Takođe je ispitano prisustvo toksičnih metala kao što su arsen, olovo i kadmijum.

„Tokom trudnoće, mnoge žene koriste prenatalne vitamine i minerale radi održavanja sopstvenog zdravlja i razvoja svoje bebe. Među najvažnijim nutrimentima za fetalni razvoj su holin i jod. Međutim, neki prenatalni suplementi ne sadrže odgovarajuće količine, a neki uopšte ne sadrže holin i jod“, kaže prof. Lora Borgelt iz Škole za farmaciju i farmaceutske nauke.

„Naš cilj je da žene bolje razumeju sastav prenatalnih suplemenata kako bi bile informisanije i izabrale najbolju opciju za svoje zdravlje i dobrobit svoje bebe“.

Istraživači su testirali 47 vrsta prenatalnih suplemenata kupljenih na internetu i u lokalnim prodavnicama. Zatim su izmerili količine sastojaka i uporedili ih sa deklaracijom proizvoda.

Institut za medicinu preporučuje unos holina od 450mg dnevno tokom trudnoće i 550mg dnevno tokom laktacije, sa prihvatljivom gornjom granicom od 3.500mg dnevno. Što se joda tiče, preporučeni unos za žene sa 19 i više godina starosti je 150mcg dnevno, uz povećanje do 220mcg dnevno tokom trudnoće i 290mcg dnevno tokom laktacije. Prihvatljiva gornja granica je 1.100mcg dnevno.

Osim toga, standardi čistoće farmaceutika uključuju ograničenja štetnih supstanci: arsen – 2,5mcg u dnevnoj oralnoj dozi, kadmijum – 0,5mcg u dnevnoj oralnoj dozi, i olovo – 0,5mcg u dnevnoj oralnoj dozi.

Istraživači su otkrili da većina prenatalnih suplemenata ne sadrži holin i da mnogi od onih u kojima ga ima – ne sadrže odgovarajuću količinu. Samo 12 je imalo holin na spisku sastojaka, što je oko 26%, a samo pet proizvoda (42%) imalo je odgovarajuću količinu holina kao što je istaknuto na etiketi.

U pogledu joda, većina prenatalnih suplemenata je sadržala manje nego što je naznačeno, a vrlo mali broj je obezbeđivao odgovarajuću količinu, s tim što je 53% proizvoda imalo jod na spisku sastojaka, ali su samo četiri (16%) proizvoda sadržala količinu naznačenu na etiketi.

Takođe je otkriveno da neki proizvodi sadrže nivoe teških metala više od očekivanih. Sedam proizvoda je imalo previše arsena, dva su imala previše olova i 13 previše kadmijuma. Izloženost ovim teškim metalima tokom trudnoće povezana je sa nepovoljnim porođajnim ishodima.

„Naši nalazi pokazuju znatan jaz između onoga što je na etiketama i onoga što se stvarno nalazi u proizvodima, ukazujući na urgentnu potrebu za većim regulatornim nadzorom“, kaže Borgelt.

Iako je potreban veći nadzor da bi se osiguralo da suplementi imaju dovoljno svakog sastojka, prenatalni suplementi su ipak važni – autori studije preporučuju pažljivu proveru naznačenog sastava ili konsultacije sa lekarom prilikom izbora prenatalnog suplementa.

Medicinski kampus Anšuc obuhvata zdravstvene škole Univerziteta Kolorado, više od 60 centara i instituta i dve bolnice nacionalnog statusa sa više od dva miliona poseta odraslih i pedijatrijskih pacijenata godišnje. Inovativan i sa širokom povezanošću i saradnjom, kampus pruža životno bitne tretmane, brigu o pacijentima i profesionalnu obuku. Takođe sprovodi svetski priznata istraživanja sa godišnjim sredstvima od 910 miliona dolara.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)