Većina donirane odeće se izvozi ili baca, studija poziva na reorganizaciju upravljanja otpadom

U većini zapadnih gradova od Melburna do Mančestera, otkriven je isti obrazac izvoza tekstilnog otpada, bacanja na deponije ili u životnu sredinu.

Globalni tekstilni otpad svake godine iznosi 92 miliona tona i to bi se moglo udvostručiti do 2030.

Preporučujemo

Prodavnice koje prodaju robu u dobrotvorne svrhe rade sa velikom količinom upotrebljene odeće. Međutim, pošto je veliki deo te odeće lošeg kvaliteta i nema značajne finansijske koristi na lokalnom nivou, dobrotvorne organizacije prodaju neke vredne artikle, a bacaju ili izvoze ostatak.

U Melburnu, dobrotvorne organizacije izvoze visokokvalitetnu, često klasičnu, već nošenu odeću u Evropu, primoravajući samostalne preprodavce da uvoze sličnu odeću nazad iz Evrope ili Sjedinjenih Američkih Država.

Sveukupno, dobrotvorne organizacije i sakupljači prijavljuju znatno opadanje kvaliteta odeće tokom poslednjih 15-20 godina, što smanjuje potencijal za prodaju.

Istraživači iz Kraljevskog instituta za tehnologiju u Melburnu (RMIT) kažu da lokalne samouprave i dobrotvorne organizacije moraju da povećaju koordinaciju radi upravljanja tekstilnim otpadom.

„Navikli smo da dobrotvorne organizacije obavljaju veliki deo posla, ali one već dugo nisu sposobne da se potpuno izbore sa količinom donirane odeće. Njih pokreću vrednosti javne dobrobiti i moraju da pronađu sredstva za svoje programe“.

Međutim, slabo su opremljene za rad sa velikom količinom upotrebljene odeće koja treba da bude ponovo upotrebljena i reciklirana. S obzirom na ulogu dobrotvornih organizacija u zajednicama, bitno je da idu dalje od direktne preprodaje u prodavnicama korišćene odeće i ispitaju druge poslovne modele, kao što su centri za razmenu ili opravku.

Prekomerna upotreba i prekomerno snabdevanje su bili glavni motori tekstilnog otpada, izazivajući izvoz između 33% (Australija) i 97% (Norveška) donirane odeće.

Većina lokalnih vlasti u proučavanim gradovima nije se bavila pitanjem tekstilnog otpada dalje od obezbeđivanja javnih prostora i dozvola za kontejnere dobrotvornih organizacija i komercijalne preprodavce.

U gradovima kao što je Melburn, lokalne samouprave šalju bačenu odeću direktno na deponiju, umesto usmeravanja na recikliranje, ponovnu upotrebu ili druge lokalne alternative. To ukazuje na odsustvo mehanizma i podsticaja za pokretanje stvarne sistemske promene.

Situacija u Amsterdamu je suprotna – gradska uprava radi na sakupljanju i sortiranju neželjene odeće i ohrabruje sakupljanje sve odeće, uključujući onu koja nije ponovo upotrebljiva.

Od janura 2025, zemlje članice Evropske unije moraju da uspostave posebne sisteme sakupljanja korišćene odeće. Međutim, najveći kreatori tekstilnog otpada po glavi stanovnika, Australija i SAD, nemaju takve regulative.

Potrebno je podstaći lokalne alternative “brzoj modi“, uključujući preprodaju, razmenu i opravku. Ekološki održive modne inicijative poput prodavnica korišćene odeće teško se suprotstavljaju velikim marketinškim budžetima i zgodnim lokacijama modnih brendova.

Radi stvaranja više prostora za te alternative, autori studije pozivaju na zabranu modnog reklamiranja u gradovima. Francuska je nedavno uvela zabranu reklamiranja ultrabrze mode (brzog, masovnog i jeftinog plasiranja na tržište), a svaki artikal će pratiti globa u iznosu oko 10 evra.

Lokalne samouprave treba da rade na pronalaženju boljih načina postupanja sa odbačenom odećom.

(Telegraf Nauka/Phys.org)