Vreme čitanja: oko 2 min.
Ljudska aktivnost je ipak doprinela izumiranju runastih nosoroga, kaže nova studija
Vreme čitanja: oko 2 min.
Lov na runaste nosoroge je sprečio da pristupe omiljenim životnim sredinama dok se Zemlja zagrevala nakon poslednjeg ledenog doba.
Istraživači sa univerziteta u Adelejdu i Kopenhagenu su pomoću kompjuterskog modeliranja rasvetlili staru misteriju. „Pomoću kompjuterskih modela, fosila i prastare DNK, pratili smo 52.000 godina istorije runastih nosoroga širom Evroazije u rezoluciji koja ranije nije smatrana mogućom“, kažu naučnici.
Otkriveno je da je od pre 30.000 godina kombinacija zahlađenja i neznatnog, ali postojanog lova potisnula runaste nosoroge na jug, zarobljavajući ih u izolovanim i brzo propadajućim životnim sredinama na kraju poslednjeg ledenog doba, piše Phys.org.
Preporučujemo
Nekada dobrodošle Rohindža izbeglice sad se suočavaju sa neprijateljstvom domaćina u Bangladešu
Ovo je neverovatna promena: Kanabis se sad koristi češće od alkohola, pokazala studija koja traje od 1979.
Dok se Zemlja zagrevala, populacije runastih nosoroga nisu mogle da kolonizuju značajne nove životne sredine koje su se otvarale na severu Evroazije, što je dovelo do njihove destabilizacije i propasti.
Jedan od simbola megafaune, runasti nosorog je imao debelu kožu i dugo krzno, i nekada je živeo u severnoj i centralnoj Evroaziji, do ekstinkcije pre oko 10.000 godina.
Ovo nedavno otkriće protivreči ranijem istraživanju koje je zaključilo da ljudi nisu imali ulogu u ekstinkciji runastih nosoroga – uprkos postojanju tih životinja pored ljudi desetinama hiljada godina.
„Mnogo moćniji metod analize omogućio nam je da identifikujemo značajne interakcije runastih nosoroga sa ljudima i dokumentujemo kako su se menjali u prostoru i vremenu. Jedna od tih uveliko nezapaženih interakcija bili su postojani niski nivoi ljudske aktivnosti lova, verovatno radi ishrane“, kažu istraživači.
Ljudi predstavljaju sličnu pretnju u pogledu životne sredine danas. Populacije velikih životinja su potisnute u fragmentirana i nezadovoljavajuća staništa zbog preteranog lova i izmenjene upotrebe zemljišta.
Na kraju pleistocena je živela 61 vrsta velikih kopnenih biljojeda – sa težinom većom od jedne tone – a danas ih je samo osam. Pet od tih živih vrsta su nosorozi.
„Naši nalazi pokazuju kako klimatske promene i ljudske aktivnosti mogu dovesti do ekstinkcija megafaune. To saznanje je bitno za razvoj strategija konzervacije u cilju zaštite trenutno ugroženih vrsta, poput nosoroga u Africi i Aziji. Izučavanjem prošlih ekstinkcija možemo obezbediti važne lekcije za očuvanje preostalih velikih životinja na Zemlji“, kažu istraživači.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Šta nauka o izborima može otkriti u ovoj superizbornoj godini
Više neandertalci nego ljudi – Kako naše zdravlje zavisi od DNK davno nestalih predaka
Polovina gradova u Kini tone zbog ekstrakcije vode i težine zgrada
Veće temperature znače veće cene
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
