Simbioza ljudi i mašina je put ka revoluciji u tehnologiji, tvrde u švajcarskom startapu

Ilustracija: Shutterstock/PopTika

U eri tehnološke ekspanzije i povećane zavisnosti od veštačke inteligencije, svet je svedok jednog izuzetno ambicioznog poduhvata: spoj živih moždanih ćelija i silicijumskih čipova. FinalSpark, švajcarska startap kompanija, pionir je u ovoj revolucionarnoj oblasti, nudeći platformu koja koristi biološko računanje kao osnovu za efikasno nadogradnju mašinskog učenja, piše New Atlas.

U srcu ove inovacije leže živi moždani organoidi, sačinjeni od oko 10.000 živih neurona, uzgajanih iz matičnih ćelija. Mozdani organoidi su laboratorijski stvorene 3D strukture koje imitiraju osnovne karakteristike ljudskog mozga. Nastaju iz matičnih ćelija i kroz procese rasta i diferencijacije razvijaju se u kompleksne ćelijske strukture koje podsećaju na delove pravog mozga. Ovi modeli se koriste u istraživanjima neurobiologije, razvoja mozga, bolesti i lekova. Organoidi mogu biti od koristi za proučavanje različitih aspekata ljudskog mozga i za testiranje efikasnosti lekova na neurološke bolesti.

Preporučujemo

Ovi organoidi, male "kuglice" prečnika 0,5 mm, predstavljaju prirodne računarske jedinice, sposobne za složene kognitivne procese. Kroz delikatan proces održavanja ovih organoida živim i zdravim, FinalSpark stvara osnovu za mašinsko učenje koja se oslanja na biološku inteligenciju.

Jedna od najfascinantnijih karakteristika ovih bioloških računarskih sistema je sposobnost obučavanja na dopaminu. Ovaj neurotransmiter, ključni element u mozgovnom nagradnom sistemu, koristi se kao mehanizam za nagrađivanje organoida za uspešno izvršavanje zadataka. Kroz oslobađanje inkapsuliranog dopamina putem svetlosti, organoidi se stimulišu da razvijaju veštine i prilagođavaju se izazovima, simulirajući prirodni proces učenja.

Osim što predstavlja naučni trijumf, biološko kibernetičko učenje otvara vrata širokom spektru mogućnosti. Na primer, ovi sistemi mogu se koristiti za testiranje efekata različitih lekova na mozak, pružajući dublje razumevanje neuroloških procesa i farmakoloških intervencija. Takođe, efikasnost ovih bioloških računarskih sistema može značajno doprineti smanjenju potrošnje energije u obuci veštačkih neuronskih mreža, što bi imalo veliki ekološki uticaj.

Iako ova tehnologija nosi sa sobom niz etičkih pitanja i izazova, uključujući pitanja o svesti i moralu, njena potencijalna korist je nemerljiva. Slično kao što su ljudi kroz istoriju koristili žive organizme poput kvasca i konja za obavljanje različitih zadataka, biološki kibernetički sistemi predstavljaju sledeći korak u evoluciji tehnologije.

Dok FinalSpark nastavlja pionirske poduhvate u ovom polju, ostaje da se vidi kako će se ova tehnologija dalje razvijati i koristiti u budućnosti. Možda će biološki kibernetički sistemi postati osnova za stvaranje novih oblika inteligencije koji kombinuju najbolje od prirode i tehnologije, obećavajući neverovatnu budućnost za računarstvo na bazi mozga.

Dok se ljudi spremaju da postanu deo moćnog kibernetičkog sveta, sa živim mozgovima na čelu, ostaje nam samo da se zapitamo: 'Da li će jednog dana ovi moždani organoidi preuzeti svet, ili ćemo mi ljudi ostati 'neizbrisiva' glavna kopija? Samo vreme (i možda koja eksplozija kibernetičke svesti) će to pokazati.

(Telegraf Nauka / New Atlas)