Bebe već sa dva meseca mogu da kategorišu različite objekte: „Uče brže od veštačke inteligencije“

Bebe stare svega dva meseca sposobne su da kategorišu različite objekte u svom mozgu, a to je mnogo ranije nego što se mislilo, pokazalo je istraživanje neuronaučnika,saopštio je Triniti koledža u Dablinu.

- Roditelji i naučnici se dugo pitaju šta se dešava u umu bebe i šta one zapravo vide dok posmatraju svet oko sebe. Ovo istraživanje naglašava bogatstvo moždanih funkcija u prvoj godini života – objasnila je dr Kliona Odoerti. - Iako je komunikacija odojčadi sa dva meseca ograničena nedostatkom govora i fine motorike, njihovi umovi već tada ne samo da registruju kako stvari izgledaju, već i shvataju kojoj kategoriji pripadaju. Ovo pokazuje da su temelji vizuelne kognicije postavljeni veoma rano, mnogo ranije nego što se očekivalo.

Preporučujemo

Tim je uz pomoć bolnica u Dablinu regrutovao 130 beba uzrasta od dva meseca. Ležeći na udobnim jastucima i noseći slušalice za poništavanje buke, bebama su prikazivane svetle, šarene slike koje su im držale pažnju 15-20 minuta.

To je timu pružilo dovoljno vremena da koristi funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) za merenje obrazaca moždane aktivnosti kao odgovor na slike koje predstavljaju 12 uobičajenih vizuelnih kategorija, kao što su mačka, ptica, gumena patka, kolica za kupovinu i drvo.

Modeli veštačke inteligencije su potom korišćeni da okarakterišu kako mozgovi beba predstavljaju različite vizuelne kategorije, upoređivanjem obrazaca aktivnosti duž puteva za vizuelno prepoznavanje između modela i mozga.

- Ova studija predstavlja najveću longitudinalnu studiju funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) sprovedenu na budnim bebama. Bogat skup podataka koji beleži moždanu aktivnost otvara potpuno novi način za merenje onoga što bebe misle u veoma ranom uzrastu. Takođe naglašava potencijal neuroimidžinga i kompjuterskih modela kao dijagnostičkih alata kod veoma male dece – objasnio je vođa tima Rodri Kasak, profesor kognitivne neuronauke na Trinitiju, i dodao:

- Bebe uče mnogo brže od današnjih modela veštačke inteligencije, a proučavanjem načina na koji to čine, nadamo se da ćemo inspirisati novu generaciju AI modela koji će učiti efikasnije, čime bi se smanjili njihovi ekonomski i ekološki troškovi.

- Do nedavno nismo mogli pouzdano da izmerimo kako određene oblasti mozga odojčeta interpretiraju vizuelne informacije. Kombinovanjem veštačke inteligencije i neuroimidžinga, naša studija nudi jedinstven uvid koji nam pomaže da razumemo mnogo više o tome kako bebe uče u svojoj prvoj godini života – rekla je dr Ana Truci, koautorka rada, i dodala:

- Prva godina je period brzog i složenog razvoja mozga. Ova studija pruža nova temeljna znanja koja će pomoći u usmeravanju obrazovanja u ranom detinjstvu, informisanju kliničke podrške za neuro-razvojna stanja i inspirisanju pristupa u veštačkoj inteligenciji koji su više biološki zasnovani.

Studija je objavljena u žurnalu Nature Neuroscience.

(Telegraf Nauka/Trinity College Dublin)