Sedenje je loše za zdravlje, ali… Važno je šta radite zavaljeni u fotelji, pokazala studija sa milion učesnika

Sedenje je loše za zdravlje, ali, kada je reč o zdravlju mozga, velika je razlika u tome da li je u pitanju pasivno ili aktivno sedenje. To je pokazalo istraživanje stručnjaka, saopštio je Univerzitet Kvinslenda.

Pasivne aktivnosti, poput gledanja televizije, povezane su sa lošijim pamćenjem i kognitivnim veštinama, dok se aktivno sedenje, poput igranja karata ili čitanja, dovodi u vezu sa boljim zdravljem mozga, otkrili su istraživači.

Preporučujemo

- Zdravstveni saveti bi mogli da se promene sa običnog „sedite manje“ na podsticanje mentalno angažovanijih aktivnosti tokom sedenja. Ovo bi moglo da pomogne ljudima da naprave jednostavne, realne promene koje podržavaju dugoročno zdravlje mozga i potencijalno smanjuju rizik od demencije – rekao je dr Pol Gardiner, profesor Škole javnog zdravlja Univerziteta Kvinslenda.

Studija objavljena u Journal of Alzheumer‘s Disease jedna od najobimnijih i najdetaljnijih do sada. Ispitala je uticaj pasivnih i aktivnih sedentarnih aktivnosti na kognitivnu funkciju kod više od milion sredovečnih i starijih odraslih osoba iz 30 zemalja.

- Pokazalo se da je ukupno vreme provedeno u sedenju povezano sa zdravljem mozga; međutim, sedenje se često tretira kao jedinstven pojam, bez razmatranja specifične vrste aktivnosti. Većina ljudi provodi mnogo sati sedeći svakog dana, tako da je vrsta sedenja zaista važna. Mentalno aktivne sedentarne aktivnosti uključuju čitanje, igranje karata i rešavanje zagonetki, korišćenje računara i vožnju, i povezane su sa pozitivnim kognitivnim ishodima, naročito u očuvanju izvršne funkcije, pamćenja i kognitivne fleksibilnosti. Ovi nalazi pokazuju da mali svakodnevni izbori – poput čitanja umesto gledanja televizije – mogu pomoći da vaš mozak ostane zdraviji dok starite – rekao je dr Gardiner.

Istraživačica Sintija Čen predvodila je studiju i izjavila je da nalazi ne sugerišu više sedenja, bez obzira na to da li je ono aktivno ili pasivno.

- Znamo da je fizička aktivnost i dalje neophodna za opšte zdravlje. Ali kada već provodimo vreme sedeći, biranje aktivnosti koje stimulišu um može pružiti dodatnu zaštitu našem mozgu – rekla je Čenova.

Studija je naročito relevantna, dodala je, ako se ima u vidu da svetska populacija stari.

- Kognitivne sposobnosti često opadaju sa starenjem, a vreme provedeno u sedenju je veoma zastupljeno među starijim osobama. Demencija je sedmi vodeći uzrok smrti na globalnom nivou i jedan od vodećih uzroka invaliditeta i zavisnosti među starijim osobama širom sveta. Istraživanja sugerišu da aktivnosti koje zahtevaju aktivno razmišljanje, rešavanje problema i kontinuirano učenje mogu izgraditi kognitivnu rezervu i time ublažiti kognitivno propadanje – rekla je ona.

(Telegraf Nauka/The University of Queensland)