Jedna osoba je ključ borbe protiv HIV-a: Drevni DNK otkrio gde i kad je živela, njeni potomci otporni na virus

Moderni lekovi protiv virusa ljudske imunodeficijencije (HIV-a) zasnovani su na čestoj genetskoj mutaciji. Istraživači su sada otkrili kad i gde se ta mutacija pojavila i kako je štitila naše pretke od drevnih bolesti, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.

- Šta osoba koja je živela pre nekoliko milenijuma u oblasti Crnog mora i moderni lekovi za HIV imaju zajedničko? Dosta toga, pokazalo je novo istraživanje. Od 18 do 25 odsto danske populacije ima genetsku mutaciju koja ih čini otpornim ili čak imunim na HIV. Ovo se koristi za razvoj modernih tretmana za ovaj virus. Do sada nije bilo poznato gde i kada se ova mutacija pojavila – navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Međutim, tim istraživača koristio je naprednu DNK tehnologiju da reši genetsku misteriju i uspeli su u tome.

- Ispada da se genska varijacija pojavila kod pojedinca koji je živeo u oblasti oko Crnog mora pre između 6.700 i 9.000 godina. HIV je relativno moderna bolest, mlađa je od 100 godina, pa je fascinantno što varijacija koja se pojavila pre nekoliko hiljada godina može da nas štiti od modernih virusa poput HIV-a – rekao je profesor Simon Rasmusen sa Centra za osnovna metabolička istraživanja Fondacije Novo Nordisk (CBMR) pri Univerzitetu u Kopenhagenu (KU) i jedan od autora studije koja je mapirala mutaciju.

Analiza DNK 900 skeleta

Da bi otkrili gde i kada se mutacija pojavila istraživači su je prvo mapirali analizirajući genetski materijal 2.000 ljudi iz celog sveta. Onda su razvili novi metod sa veštačkom inteligencijom za identifikaciju mutacije u drevnom DNK iz starih kostiju.

Nakon toga su istraživači ispitali podatke iz 900 skeleta iz perioda od ranog kamenog doba do vikinškog doba.

Foto: Shutterstock/PopTika

- Posmatrajući ove velike nizove podataka možemo da utvrdimo gde i kada se mutacija pojavila. U jednom periodu mutacija je bila potpuno nepostojeća, a onda se iznenada pojavila i raširila veoma brzo. Kada spojimo ovo sa našim znanjem o ljudskim migracijama tog doba, možemo da utvrdimo i u kom regionu se mutacija pojavila – rekla je Kirstin Ravn, istraživačica u CBMR.

Istraživači su otkrili da se mutacija pojavila kod jedne osobe iz oblasti Crnog mora koja je živela pre najviše 9.000 godina, a ta osoba je predak svih današnjih ljudi sa ovom mutacijom.

Šta je bila prednost mutacije

Ali zašto toliko Danaca ima nekoliko milenijuma staru genetsku mutaciju koja štiti od bolesti koja u to vreme nije ni postojala? Istraživači veruju da se mutacija pojavila i brzo raširila jer je davala tadašnjim ljudima prednost.

- Ljudi sa ovom mutacijom imali su veće šanse da prežive jer im je ona slabila imunosistem u vreme kada su ljudi bili izloženi novim patogenima – rekao je Leonardo Kobučio, autor studije i postdoktorand na CBMR.

Ilustracija: Shutterstock/CI Photos

On i Kirstin Ravn navode da je „fascinantno da varijacija izaziva poremećaje gena za imunitet“.

- To zvuči negativno, ali je verovatno bilo korisno. Previše agresivan imunosistem može da bude smrtonosan – u slučajevima alergijskih reakcija ili jakih virusnih infekcija poput kovida-19 imunosistem često izaziva štetu koja ubija pacijenta. Kako su ljudi koji su do tad bili lovci-skupljači počinjali da žive zajedno u poljoprivrednim društvima, pritisak infektivnih bolesti se pojačao, a bolje izbalansirani imunosistem mogao je da predstavlja prednost – naveli su oni.

Studija je objavljena u žurnalu Cell.

Šta je HIV

HIV je virus koji razara bela krvna zrnca koja štite telo od infekcija i ako se ne leči može da izazove sidu. Genetska mutacija koja štiti od HIV-a pronađena je u takozvanom CCR5 (CCR5delta32) genu. Nosiocima mutacije nedostaje receptor na ćelijama koji virus koristi da inficira telo. Zbog tog nedostatka receptora ljudi postaju otporni, pa čak i imuni na HIV.

(Telegraf Nauka/CBMR KU)