Masna i slatka hrana mogu da otežaju moždane funkcije, pokazalo istraživanje

Ishrana sa velikom količinom masnoće i šećera povezana je sa otežanim moždanim funkcijama. To je pokazalo novo istraživanje Univerziteta u Sidneju.

Ovo otkriće je dodatni dokaz negativnog uticaja ishrane sa velikom količinom masnoće i šećera (HFHS) na kognitivne sposobnosti, saopštio je Univerzitet u Sidneju.

Preporučujemo

Istraživanje objavljeno u International Journal of Obesity je, navode, prvo koje je testiralo vezu između HFHS ishrane i prostorne navigacije. Prostorna navigacija je sposobnost da se nauči i zapamti put sa jedne lokacije do druge, što je proces kojim može da se odredi zdravlje hipokampusa.

Dr Dominic Tran sa Univerziteta u Sidneju vodio je ovo istraživanje koje je pokazalo loš efekat ove vrste ishrane na neke aspekte kognitivne funkcije. Vrlo je verovatno, dodaju, da su ti efekti lokalizovani u hipokampusu, strukturi mozga važnoj za prostornu navigaciju i formiranje pamćenja, nego da pogađa ceo mozak.

- Dobra vest je što mislimo da je ovo situacija koja lako može da se promeni. Promene u ishrani mogu da poboljšaju zdravlje hipokampusa, pa tako i našu sposobnost da se krećemo kroz naše okruženje, pogotovo kada ispitujemo novi grad ili učimo novi put do kuće – rekao je dr Tran.

Istraživački tim je regrutovao 55 studenata starih od 18 do 38 godina. Svaki od njih je popunjavao upitnik o unosu masne i slatke hrane. Takođe, testirano je njihovo pamćenje, a zabeležen i indeks telesne mase.

Tokom testiranja učesnici su morali da se snalaze u lavirintu u virtuelnoj realnosti i da pronađu kovčeg s blagom šest puta. Lavirint je imao obeležja koja je učesnik mogao da koristi da pamti put. Početna i krajnja tačka su ostale iste u svakoj probi.

Ako su učesnici nalazili blago za manje od četiri minuta, išli su na sledeći test. Ako nisu uspevali da pronađu blago onda su ih prebacivali na krajnju lokaciju i davali im 10 sekundi da se naviknu na lokaciju pre sledećeg pokušaja. U sedmom pokušaju bi blago bilo sklonjeno, ali učesnici su morali da nađu lokaciju. Oni sa manje masti i šećera u ishrani su uspevali da pronađu lokaciju sa mnogo više preciznosti od drugih.

- Dugo znamo da šećer i zasićene masti povećava rizik od gojaznosti, metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti, kao i od nekih vrsta kancera. Takođe namo da su ove nezdrave navike povezane sa kognitivnim opadanjem u srednjim godinama. Ovo istraživanje nam daje dokaz da je dijeta važna za funkcionisanje mozga u ranom odraslom dobu – rekao je dr Tran.

(Telegraf Nauka/The University of Sydney)