Vaši prijatelji oblikuju vaš mikrobiom – kao i njihovi prijatelji

Društveni činovi poput deljenja obroka i poljupca u obraz povezuju ljude – ali i njihove mikrobiome. Što je veća interakcija između ljudi – sličnija je konstitucija njihovih crevnih mikroorganizama, čak i ako osobe ne žive u istom domaćinstvu.

Takođe je otkriveno da mikrobiom neke osobe oblikuju ne samo njeni društveni kontakti, već i veze tih društvenih kontakata. Ova studija je jedna od nekoliko koje ističu mogućnost da zdravstvena stanja mogu biti oblikovana prenosom mikrobioma između individua, ne samo putem ishrane i drugih faktora životne sredine koji utiču na crevnu floru.

Preporučujemo

„Društvene interakcije su definitivno deo slagalice koji je donedavno nedostajao u razumevanju šta oblikuje mikrobiom neke osobe“, kaže mikrobiolog Ketrin Robinson sa Oregonskog univerziteta.

Nova studija ime korene u istraživanju objavljenom pre skoro 20 godina – o širenju gojaznosti u društvenim mrežama. Neki virusi i bakterije u crevnom mikrobiomu menjaju rizik osobe u pogledu gojaznosti. Sociolog Nikolas Kristakis sa Univerziteta Jejl u Nju Hejvenu zapitao se da li prijatelji prenose te mikrobe jedni drugima pored međusobnog uticaja na običaje u jelu.

U međuvremenu, nekoliko radova je sugerisalo da društvene interakcije oblikuju crevni mikrobiom. Kristakis i kolege su otputovali u džungle Hodurasa kako bi dali svoj doprinos toj literaturi.

Mapirali su društvene odnose i analizirali mikrobiome ljudi koji žive u 18 izolovanih sela, gde su interakcije uglavnom licem u lice i ljudi su minimalno izloženi prerađenim prehrambenim proizvodima i antibioticima, koji mogu izmeniti sastav mikrobioma. Bio je to ogroman poduhvat, pošto su istraživači morali da uzmu uzorke na udaljenim lokacijama i vrate ih u Sjedinjene Države radi procesuiranja.

Partneri i individue u istoj kući dele do 13,9% mikrobnih sojeva u svojim probavnim sistemima, ali čak i ljudi koji ne dele isti krov nad glavom, a često provode vreme zajedno – dele 10%, otkrili su istraživači. Nasuprot tome, ljudi koji žive u istom selu, ali nemaju običaj da provode vreme zajedno – dele samo 4%. Pronađeni su i pokazatelji lanaca transmisije: prijatelji prijatelja imaju više zajedničkih sojeva nego što bi se očekivalo da je u pitanju slučajnost.

Rezultati produbljuju načno razumevanje šta oblikuje mikrobiom, delom zato što su posmatrane podvrste crevnih mikroba. Društveni kontakti možda dele iste mikrobne vrste slučajno, ali je mnogo manje verovatno da dele iste sojeve ukoliko ih nisu preneli jedni drugima.

Ovakvo istraživanje potpuno menja način na koji razmišljamo pošto sugeriše da se faktori rizika za stanja povezana sa mikrobiomom, kao što su hipertenzija i depresija, mogu širiti sa osobe na osobu putem njihovih mikrobioma, kaže biolog Nikola Segata sa Univerziteta u Trentu.

U slučaju depresije, koja može biti teška za tretiranje, kombinacija postojećih terapija sa tretmanima usmerenim na mikrobiom mogla bi poboljšati sranje.

Međutim, ljudi ne teba da izbegavaju društvene interakcije zbog straha da će „zakačiti“ mikrobiome drugih. Društvene interakcije mogu širiti komponente zdravih mikrobioma i doneti brojne druge koristi. Bliski kontakti nisu loši po nas. Naprotiv, korisni su.

(Telegraf Nauka/Nature)