Vreme čitanja: oko 2 min.
Ovo je prava revolucija u lečenju dijabetesa: Posle reprogramiranja ćelija nepotrebne injekcije insulina
Vreme čitanja: oko 2 min.
Tim istraživača inovativnom tehnikom izlečio pacijentkinju
Kineski naučnici uspeli su da reprogramiraju masne ćelije pacijentkinje i da ih pretvore u pankreatske ćelije za proizvodnju insulina, što je dovelo do izlečenja dijabetesa tipa 1. Ovo predstavlja revoluciju u lečenju šećerne bolesti i još jedan je dokaz da reprogramirane matične ćelije mogu da se koriste za lečenje hroničnih oboljenja.
Ovaj eksperiment, o kome je Telegraf Nauka već pisao kada su se pojavile prve informacije o njemu, ali je sada objavljena puna studija u žurnalu Cell, urađen je pre godinu dana i pacijentkinji i dalje nisu potrebne injekcije insulina.
Preporučujemo
Studija o krvi otvara „crnu kutiju“ translantacije matičnih ćelija
Dugo sedenje može da ošteti zdravlje, čak i ako ste mladi i vežbate
Naučnici su izvukli masne ćelije iz pacijentkinje koja pati od dijabetesa tipa 1, piše LiveScience, a onda su koristili hemikalije da ih pretvore u pluripotentne matične ćelije. Nakon toga su ih hemijski naterali da se pretvore u Langerhansova ostrvca i ubacili ih u u abdomen pacijentkinje.
- Pre ovog eksperimentalnog procesa pacijentkinja je imala problema sa kontrolom šećera u krvi, provodila je manje od polovine vremena sa normalnim nivoima šećera u krvi. Nakon ćelijske transplantacije vreme u ciljnoj zoni bilo je 98 odsto – rekao je za LiveScience Deng Hongkui, istraživač sa Pekinškog univerziteta.
Samo 75 dana nakon transplantacije pacijentkinji više nisu bile potrebne injekcije insulina za kontrolu nivoa šećera.
- Brzina kojom se dijabetes preokrenuo i kojom je postignuta insulinska nezavisnost posle transplantacije bila je iznenađujuća. Otkriće pokazuje neverovatan potencijal ove terapijske strategije – rekao je on.
Kako se naglašava, abdomen je veoma dostupan i lako može da se kontroliše, ali je lako moguće i vađenje ćelija ako se pojave bilo kakvi problemi.
- Ova studija pokazuje da je isprobana terapija može da bude održiva strategije u personalizovanoj medicini. Ipak, postoji i nekoliko ograničenja. Još je potrebno potvrditi bezbednost tretmana godinu dana nakon transplantacije. Testiranje se nastavlja na tri pacijenta. Ipak, zbog malog broja osoba u ovoj fazi istraživanja, potrebno je istraživanje na većem broju ljudi – naveli su naučnici u studiji.
- Ovo je veoma uzbudljivo otkriće – ocenio je za LiveScience dr Kevan Herold, profesor imunobiologije i medicine na Jejlu, a koji nije bio uključen u istraživanje.
Ovu tehniku reprogramiranja ćelija je prvo razvio Šinja Jamanaka sa Univerziteta Kjoto u Japanu pre skoro dve decenije. Međutim, Deng i saradnici su modifikovali tehniku – umesto uvođenja proteina koji izazivaju ekspresiju gena, kao što je Jamanaka uradio, izložili su ćelije malim molekulima, što je omogućilo veću kontrolu nad procesom. Zatim su upotrebili hemijski indukovane pluripotentne matične ćelije za stvaranje 3D ćelijskih klastera. Testirali su bezbednost i efikasnost ćelija na miševima i primatima.
(Telegraf Nauka/LiveScience)
Povezane vesti
Ovo je prava epidemija opasne bolesti: Više od 800 miliona ljudi u svetu ima dijabetes
Rizik od dijabetesa značajno veći za one koji su bili skloni slatkišima kao deca
Samo 30 minuta jedne vežbe pravi veliku razliku: Smanjuje rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2
Prvi slučaj da transplantacija matičnih ćelija preokreće dijabetes tipa 1
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
