Naučnici zalepili dva proteina, ćelije raka odmah pokrenule proces samouništenja

Foto: Shutterstock

Naša tela lišavaju se 60 milijardi ćelija svakog dana. Ove ćelije telo menja novim, ali način na koji se telo rešava moglo bi da ima značajne implikacije za lečenje kancera u novom pristupu koji su razvili istraživači sa Univerziteta Stanford. Njihov cilj je da iskoriste prirodne metode ćelijske smrti da prevare ćelije kancera da same unište sebe.

Njihov metod je veštačko lepljenje dva proteina na takav način da novo jedinjenje pokrene proces samouništenja ćelija tumora, prenosi MedicalXpress.

Preporučujemo

Istraživači su novi metod opisali u članku u žurnalu Science.

Dr Džerald Krebrti, profesor razvojne biologije, na ovu ideju došao je tokom pandemije i to dok je šetao šumama Kalifornije. Dok je hodao, Krebtri je razmišljao o važnim otkrićima u biologiji. Jedno od njih bilo je otkriće iz sedamdesetih godina da ćelije pokreću sopstvenu smrt za dobrobit organizma. Apoptoza ili vrsta programirane ćelijske smrti ključna je za mnoge biološke procese, uključujući pravilan razvoj svih organa i imunosistema.

- Palo mi je na pamet da bi to mogao biti način da se borimo protiv raka. U suštini želimo da imamo istu vrstu specifičnosti kako bismo eliminisali 60 milijardi ćelija bez kolateralne štete, da nijedna ćelija koja nije deo mehanizma za ubistva ne bude ubijena – rekao je Krebtri.

Uobičajene terapije kancera, poput hemioterapije i zračenja, često ubijaju mnogo zdravih ćelija uz one kancerogene. Da bi to rešio, tim je razvio molekularni lepak koji lepi dva proteina bez ikakve ranije veze.

Jedan od dva proteina - BCL6 – kada mutira odgovoran je za pokretanje difuznog B-krupnoćelijskog limfoma, dok drugi - CDK9 – koji deluje kao enzim za katalizaciju aktivacije gena. U ovom slučaju to je apoptoza gena koje BCL6 obično isključuje.

- Ideja je da se zavisnost od kancera pretvori u signal za ubijanje tog istog kancera. Uzmeš nešto od čega kancer zavisi da bi preživeo i sve preokreneš tako da ga to nešto ubije – rekao je dr Natanijel Grej, koautor studije i profesor na Stanfordu.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)