Genska terapija 100 puta poboljšala vid pacijenata sa retkom naslednom bolešću

Foto: Shutterstock/Paolo De Gasperis

Vid ljudi sa retkom naslednom bolešću – Leberovom urođenom amaurozom (LCA) – popravio se 100 puta nakon genske terapije sa direktnim delovanjem na mutaciju koja tu bolest izaziva. Nekim pacijentima se vid popravio čak 10.000 puta nakon najviše doze genske terapije, saopštio je Medicinski fakultet Perelman Univerziteta u Pensilvaniji.

Istraživači sa ovog Univerziteta vodili su klinička istraživanja, a studija o rezultatima objavljena je u The Lancet.

Preporučujemo

- Poboljšanje od 10.000 puta je isto kao da sada pacijent može da vidi svoje okruženje napolju na mesečini, a pre tretmana bilo mu je neophodno jako osvetljenje. Jedan pacijent je prijavio da je prvi put uspeo da se kreće kroz prirodu u ponoć i to da vidi okruženje samo pomoću svetla logorske vatre – rekao je dr Artur Sidesijan, profesor istraživanja na Oftamologiji Univerziteta u Pensilvaniji i kodirektor Centra za nasledne degeneracije mrežnjače.

Različite doze

Ukupno 15 ljudi učestvovalo je u fazi 1 i 2 istraživanja, uključujući i troje dece. Svaki pacijent imao je Leberovu urođenu amaurozu kao posledicu mutacije u genu GUCY2D, ključnom za proizvodnju proteina zaduženih za vid. Ova specifična bolest, koja pogađa manje od 100.000 ljudi na svetu, i za koju je skraćenica LCA1 dovodi do značajnog gubitka vida u najranijem periodu života.

Svi ispitanici su imali značajan gubitak vida zbog bolesti, a kod njih je vid u najboljem slučaju bio 6/24, što znači da ono što osoba sa normalnim vidom vidi jasno na 24 metra, obolela osoba mora da priđe na 6 metara da bi to videla. Naočare pružaju ograničenu pomoć jer one mogu da isprave abnormalnosti u sposobnosti optičkog fokusiranja oka, ali ne mogu da utiču na uzrok gubitka vida.

Na kliničkom ispitivanju testirane su različite doze genske terapije – ATSN-101, koja je adaptirana od AAV5 mikroorganizama i hirurški je ubačena ispod mrežnjače. U prvom delu studije, grupa od troje odraslih primila je nisku, srednju ili visoku dozu. Rađene su procene između svake doze da se osigura bezbednost pre povećanja doze. U drugoj fazi testiranja samo visoka doza davana je grupi od tri odrasle osobe i grupi od troje dece.

Poboljšanja su primećena brzo, često u okviru prvog meseca od primene genske terapije i trajala su najmanje 12 meseci. Praćenje pacijenata se nastavlja. Troje od šest pacijenata koji su primili visoku dozu testirani su na poligonu pod različitim nivoima osvetljenja i imali su maksimalan rezultat. Tokom drugih testova vida pokazali su da pacijenti vide u mraku i najblaže bljeskove svetla.

Reagovanje fotoreceptora

Od devet pacijenata koji su primili maksimalnu dozu, dvoje je imalo poboljšanje vida od 10.000 puta.

- Ako smo pre ispitivanja prognozirali potencijal za poboljšanje vida kod pacijenata sa LCA1, nismo znali kako će fotoreceptori pacijenata reagovati na terapiju posle decenija slepila. Veoma je zadovoljavajuće videti da je genska terapija dovela do dramatičnog poboljšanja – rekao je dr Sidesijan.

Kako se navodi, cilj studije je bio određivanje bezbednosti genske terapije i različitih doza. Otkriveno je da su neki pacijenti imali nuspojave, ali da su one uglavnom bile povezane sa hirurškom intervencijom. Najčešća nuspojava bilo je krvarenje u oku, pucanje malih krvnih sudova, ali je to zalečeno. Dvoje pacijenata imalo je upalu oka, ali je ona izlečena pomoću steroida. Nijedna ozbiljna nuspojava nije bila povezana sa lekom iz studije.

- Uspeh terapije na najnovijim kliničkim ispitivanjima, zajedno sa ranijim iskustvom, daje nadu za održivu terapiju za oko 20 odsto slepila koje izaziva nasledna degeneracija mrežnjače. Fokus je sad na usavršavanju tretmana – rekao je dr Tomas Aleman, profesor istraživanja i kodirektor Centra za nasledne degeneracije mrežnjače.

(Telegraf Nauka)