Arktička ekspedicija pronašla mikrobe u dubokom moru koji bi mogli skrivati novu generaciju antibiotika

Ledene vode Arktika možda čuvaju tajnu potpuno novog tipa antibiotika. Naučnici su otkrili da supstance koje proizvode mikrobi u Arktičkom okeanu, zvani aktinobakterije, mogu zaustaviti rast štetnih bakterija i sprečiti ih da izazovu bolest, piše Live Science.

Oko 70% postojećih antibiotika otkriveni su u aktinobakterijama, od kojih većina živi u tlu na kopnu. Međutim, bakterije postaju sve otpornije na antibiotike, što znači da su hitno potrebni novi lekovi.

Preporučujemo

Stoga su se istraživači okrenuli aktinobakterijama koje žive u moru. Smatra se da ti morski mikrobi proizvode hemijski raznovrsnija jedinjenja nego oni na kopnu. To je zbog evolucionog pritiska koji stvaraju ekstremne fluktuacije fizičkog pritiska, temperature, koncentracija soli i nivoa svetlosti u morskim sredinama.

Naučnici su analizirali stotine nepoznatih jedinjenja iz aktinobakterija koje žive u beskičmenjacima. Uzorci su uzeti tokom ekspedicije u Arktički okean 2020. godine.

Testirali su kako ta jedinjenja utiču na patogeni tip E. coli zvani enteropatogena E. coli (EPEC). Ove bakterije inficiraju intestinalne ćelije i izazivaju tešku dijareju, naročito kod dece.

Otkriveno je da dva jedinjenja imaju naročito jaka antibakterijska svojstva – jedno iz soja aktinobakterija iz roda Rhodococcus i drugo iz soja koji pripada rodu Kocuria.

Ta jedinjenja su sprečila EPEC da se veže za ćelijsku površinu i ubrizga supstance koje omogućavaju mikrobima da preuzmu molekularnu mašineriju i izazovu bolest.

Međutim, dok su bakterije Kocuria proizvodile jedinjenja koja usporavaju rast EPEC, jedinjenje iz bakterija Rhodococcus nije. Ako su bakterije žive, ali bezopasne po domaćina, postoji manji pritisak da razviju otpornost na jedinjenje. Kao takvo, jedinjenje iz roda Rhodococcus moglo bi biti bolji kandidat za novi antibiotik.

Zasad su izvedena samo laboratorijska ispitivanja, tako da su istraživači daleko od znanja da li ta jedinjenja imaju bilo kakav stvarni značaj za kliničku upotrebu.

Velika prepreka je u tome kako proizvesti veće količine tih jedinjenja radi detaljnijeg izučavanja njihovih struktura i biološke aktivnosti.

Ipak, istraživači su vrlo optimistični i kažu da je „apsolutno“ moguće da još mnogo takvih jedinjenja čeka da bude otkriveno u dubinama okeana.

(Telegraf Nauka/Live Science)