Vreme čitanja: oko 2 min.
„Nikad ne slušajte zdravstvene i životne savete stogodišnjaka“: Naučnik šokirao stavom o dugovečnosti
Vreme čitanja: oko 2 min.
Profesor biogerontologije Ričard Farager veruje da ljudi dožive više od 100 godina ili zato što su imali sreće ili zato što imaju dobru genetiku, a ne zbog dobrih ili loših navika
Smrt najstarije osobe na svetu – Marije Branjas Morere – u 117. godini može naterati mnoge da se zapitaju šta su tajne dugovečnosti. Međutim, naučnici kažu da treba izbegavati savete o dugovečnosti koje daju sami stogodišnjaci, piše Gardijan.
Preporučujemo
„Detektivski“ algoritam otkriva najbolji tretman za rak i genetske bolesti: Veliki uspeh naučnika iz Barselone
Ovo je potpuna katastrofa! Mikroplastika ušla i u naše mozgove, otkrili naučnici: „Ništa više nije nedirnuto“
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Branjasova je verovala da su tajna njene dugovečnosti „red, smirenost, dobre veze sa porodicom i prijateljima, kontakt sa prirodom, emotivna stabilnost, izbegavanje briga, izbegavanje kajanja, mnogo pozitivnosti i izbegavanje toksičnih ljudi“.
Ričard Farager, profesor biogerontologije na Univerzitetu u Brajtonu, kaže da naučnici i dalje pokušavaju da shvate zašto neki ljudi žive više od 100 godina. Kako kaže, postoje dve glavne teorije o tome i one ne ruše jedna drugu. Prva je da neki pojedinci jednostavno imaju sreće. Drugim rečima, samo zato što imaju neke navike, to ne znači da su one zaslužne za njihovu dugovečnost.
- Samo zato što je neko preživeo pušeći 60 cigareta dnevno ne znači da je pušenje 60 cigareta dnevno dobro za nečije zdravlje – rekao je Farager.
Druga teorija je, dodaje, da stogodišnjaci imaju specifične genetske osobine koje im omogućuju da žive dugo.
- Obe teorije vode do istog upozorenja: Nikad ne slušajte zdravstvene i životne savete stogodišnjaka – rekao je Farager i dodao:
- Kod mnogih stogodišnjaka, a ovo je generalizacija, može se videti da ne vežbaju mnogo. I veoma često je njihova ishrana veoma nezdrava, a neki stogodišnjaci su i pušači. To je suprotno mnogim epidemiološkim dokazima o tome kako produžiti život.
Jedna velika studija, dodaje Farager, otkrila je da bi izbegavanje duvanskog dima, vežbanje, smanjenje popijenog alkohola i pet porcija voća i povrća dnevno mogli da produže život za do 14 godina.
- Činjenica da mnogi stogodišnjaci imaju nezdrave navike i ipak žive dugo pokazuje ili da su veoma srećni ili da su genetski nadareni – naglasio je on.
Marija Branjas je priznala da je za njen dug život zaslužna sreća, dok je njena ćerka Rosa Moret jednom rekla da je u pitanju genetika.
- Nikad nije išla kod lekara, nikad nije slomila nijednu kost, nikad nije osećala bol – rekla je ona za katalonsku televiziju 2023.
Farager kaže da, na primer, mnogi kažu da je pozitivno razmišljanje ključ za dug život, ali da je u stvari dobro zdravlje razlog za pozitivno razmišljanje.
- Kada ste poslednji put bili pozitivni dok vas je boleo zub? - pita on.
(Telegraf Nauka / The Guardian)
Povezane vesti
Tajnu stogodišnjaka pokušali da otkriju analizom krvi: Misle da je ključ dugovečnosti u 12 biomarkera
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
