Konzumiranje namirnica sa visokim nivoom masti može povećati anksioznost, upozoravaju istraživači

Foto: Shutterstock

Konzumiranje određene vrste visokomasne hrane – uglavnom zasićenih masti iz proizvoda životinjskog porekla – poremetilo je stomačni mikrobiom laboratorijskih pacova i promenilo njihovo ponašanje, kaže nova studija.

Pacovi sa takvom ishranom takođe su ispoljili veće ekspresiju gena uključenih u neurotransmitersku aktivnost, sa posebnim uticajem na moždanu hemikaliju serotonin izazivajući pojačanu anksioznost.

Preporučujemo

Pored dobro poznatih rizika kao što su gojaznost ili srčane bolesti, oni koji jedu znatne količine zasićenih masti treba da imaju u vidu i potencijalne efekte na mentalno zdravlje, kaže Kristofer Lauri, profesor integrativne psihologije na Univerzitetu Kolorado u Bolderu.

Svi znaju da to nije zdrava hrana, ali smo skloni da razmišljamo samo o malom povećanju težine. Ako znamo da utiču i na mozak tako što mogu povećati anksioznost, situacija postaje ozbiljnija, piše Science Alert.

Dok većina ljudi doživljava trenutke intenzivne uznemirenosti i zabrinutosti, neki se muče sa još intenzivnijim, nepopustljivim periodima anksiznosti koji mogu ometati njihove svakodnevne živote. Oko 300 miliona ljudi širom sveta živi sa anksioznošću, što anksiozne poremećaje čini preovlađujućim mentalnim poremećajima.

Anksioznost je složeno, promenljivo osećanje oblikovano mnogim faktorima, a uticaji ishrane ostalu slabo poznati. Ipak, ranije istraživanje je takođe pokazalo sličnu vezu između konzumiranja visokomasnih namirnica i anksioznosti kod pacova, a postoje naznake slične veze i kod ljudi.

Istraživači su u novoj studiji pokušali da dodatno razjasne ovu vezu između zasićenih masti i anksioznosti. Adolescentne muške pacove su podelili u dve grupe i hranili ih različitim namirnicama devet nedelja. Jedna grupa je dobijala standardnu ishranu laboratorijskih pacova sa oko 11% masti. Druga grupa je dobijala ishranu sa oko 45% masti, uglavnom zasićene kiseline iz proizvoda životinjskog porekla.

Mikrobiomi pacova su tokom studije nadgledani putem uzoraka stolice. Posle devet nedelja su takođe izvedeni bihevioralni testovi.

Pacovi sa visokomasnom ishranom su ne samo dobili na težini, već su imali i značajno manji diverzitet stomačnih bakterija nego pacovi u kontrolnoj grupi.

Pored manjeg mikrobnog diverziteta, pacovi sa visokomasnom ishranom imali su više bakterija tipa Firmicutes i menje bakterija tipa Bacteroidetes, što je odnos koji je kod ljudi povezan sa gojaznošću i „industrijalizovanom ishranom“ – mnogo rafiniranih žitarica, mesnih prerađevina i prženih namirnica.

Istraživači su primetili i povišenu ekspresiju tri gena – tph2, htr1a i slc6a4 – uključena u proizvodnju i signaliziranje serotonina, neurotransmitera sa ulogom u nizu važnih funkcija.

Iako se obično smatra da služi popravljanju raspoloženja, serotonin ima više uloga. Pomaže nam da povraćamo, na primer, i ima ključnu ulogu u telesnim procesima kao što su zarastanje rana i varenje.

Uloga serotonina u depresiji ostaje nejasna, ali ima jak uticaj na raspoloženje – i ne uvek pozitivan. Neki tipovi neurona koji proizvode serotonin mogu kod životinja izazvati ponašanja slična anksioznosti kad se aktiviraju.

Povećana ekspresija tri gorepomenuta gena bila je naročito izražena u cDRD oblasti moždanog stabla koja je povezana sa stresom i anksioznošću i gde se proizvodi najveći deo serotonina u mozgu. Ranije istraživanje je povišenu ekspresiju tph2 u cDRD povezalo sa poremećajima raspoloženja.

Visokomasna ishrana može izmeniti ekspresiju tih gena u mozgu. Ta grupa pacova je u suštini imala molekularni potpis visoke anksioznosti u mozgu, kaže Lauri.

Postoji više vrsta masti i bilo bi glupo strpati ih sve u isti koš. Neke masti kao što su riblje ulje i maslinovo ulje deluju protiv zapaljenja i osnažuju mozak.

Međutim, zasićene masti od životinja su drugačija priča. Pored drugih potencijalnih zdravstvenih rizika, istraživanje sugeriše da ishrana bogata ovim mastima može doprineti i kratkoročnoj i dugoročnoj anksioznosti, naročito u mlađim uzrastima.

(Telegraf Nauka/Science Alert)