Više voća i povrća u ishrani može dovesti do optimalne dužine spavanja

Foto: Shutterstock

Nova studija sa Univerziteta Finske u Helsinkiju, Nacionalnog instituta za zdravlje i Univerziteta Turku za primenjene nauke razmatra vezu između konzumacije voća i povrća i dužine spavanja, piše MedicalXpress.

Spavanje daje našim telima priliku da se odmore i oporave od aktivnosti u budnom stanju. Naša srca, krvni sudovi, mišići, ćelije, imunosistem, kognitivne sposobnosti i sposobnosti pamćenja zavise od redovnog, zdravog sna u cilju optimalnog funkcionisanja, dok studija iz 2019. sugeriše da je spavanje važno za popravku oštećenja DNK do kog dođe u budnom stanju.

Preporučujemo

Spokojan san se dešava u 3-5 noćnih ciklusa od kojih svaki traje 90-120 minuta u proseku. Tokom svakog ciklusa, počinjemo sa NREM (ne-brzo kretanje očiju) fazom sna, zatim prolazimo kroz dva sve dublja perioda NREM sna. Naš NREM san postaje sve slabiji i slabiji dok ne dođemo do REM faze, nakon koje počinje novi ciklus, ili se probudimo. Odrasli bi trebalo da spavaju 7-9 sati tokom noći.

Međutim, nedavne studije pokazuju da insomnija i kraće trajanje sna postaju uobičajeniji među odraslima. Zbog faktora kao što su stres, konzumacija brze hrane i neaktivnog životnog stila, manjak sna postaje problem javnog zdravlja, povezan sa kardiovaskularnim bolestima, smanjenom kognitivnom sposobnošću i povećanjem mortatliteta.

Nova studija ispituje kako dužina sna utiče na konzumaciju voća i povrća, i obrnuto. Takođe je istraživana uloga individualnih hronotipa (vremena kad se obavljaju aktivnosti, npr. ujutru ili uveče) u izboru hrane i trajanju sna.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ljudi konzumiraju barem 400 grama voća i povrća dnevno, dok najnovija preporuka Nordijskog saveta ministara govori o većem unosu – između 500 i 800 grama povrća, voća i bobica, s tim da polovina bude povrće.

Međutim, studije pokazuju da odrasli u mnogim zemljama ne zadovoljavaju minimalan unos. Nova studija kaže da samo 14% muškaraca i 22% žena u Finskoj konzumiraju preporučeni dnevni minimum od 500 grama.

Na osnovu ispitivanja 5.043 osobe u studiji iz 2017, ustanovljene su tri kategorije dužine sna: kratka (manje od sedam sati dnevno, šest sati prosečno – 21%), normalna (7-9 sati dnevno, 7,7 sati prosečno – 76,1%) i duga (više od devet sati dnevno, 10,1 sat prosečno – 2,9%). Većina ispitanika (61,7%) svrstala se u prelazni hronotip, dok se 22,4% izjasnilo kao jutarnji tip i 15,9% kao večernji tip.

Mnoge studije ne uključuju hronotipe jer mogu da dovedu do konfuzije. Međutim, neka istraživanja pokazuju da mogu imati uticaj na ishranu – večernji hronotipi su često povezani sa nezdravim dijetetskim ponašanjima, uključujući sklonost ka prehrambenim navikama povezanim sa gojaznošću.

Nalazi

Spavači u kategoriji normalne dužine sna imali su veći unos voća i povrća u svim podgrupama voća i povrća. Međutim, unos različitih tipova voća i povrća se razlikovao.

Značajne razlike su uočene u konzumaciji zelenog lisnatog povrća, korenskog povrća i plodonosnog povrća (paradajz, krastavac) između kategorija normalnog i kratkog sna. Kod normalnog i dugog spavanja, značajne razlike su opet primećene u pogledu zelenog lisnatog povrća i plodonosnog povrća. Međutim, u slučaju drugog svežeg i konzerviranog povrća poput kupusa, pečuraka, luka, graška i pasulja nije bilo značajnih razlika.

Što se tiče voća, značajna prosečna razlika je primećena u konzumaciji bobica i drugog svežeg i konzerviranog voća između normalnog i kratkog spavanja. Kod kategorija normalnog i dugog spavanja, jedina značajna razlika je primećena u konzumaciji jabuka.

Istraživači su takođe primetili da kategorije dužine sna mogu ukazivati, u neznatnom obimu, na očekivane nivoe konzumacije voća i povrća. Nova studija takođe zaključuje da hronotipi imaju minimalnu ulogu u vezi između unosa voća i povrća i dužine spavanja.

Sve u svemu, smanjen unos izvesnog voća i povrća povezan je sa dugim i kratkim spavanjem. Radi boljeg razumevanja potrebno je specifičnije istraživanje.

Ciljane intervencije usredsređene na voće i povrće sa izraženom povezanošću, poput zelenog lisnatog povrća i plodonosnog povrća mogu voditi ka značajnoj promeni ponašanja.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)