Vreme čitanja: oko 1 min.
Zašto mučnina ubija glad – identifikovan moždani sklop
Vreme čitanja: oko 1 min.
Izgleda da osećaje gladi, mučnine i sitosti kontrolišu posebni moždani sklopovi.
Niko ne želi da jede kad oseća mučninu. Da bi utvrdili gde tačno u mozgu nastaje ta odbojnost prema jedenju, naučnici su proučavali miševe koji osećaju mučninu.
Studija opisuje grupu moždanih ćelija koje se aktiviraju kad miš oseća mučninu, ali se ne aktiviraju kad je miš jednostavno sit. To ukazuje da reakcije na sitost i mučninu kontrolišu različiti moždani sklopovi, piše Nature.
Preporučujemo
Zrnca aktivnog uglja obnavljaju stomačni mikrobiom i redukuju oboljenje jetre
Smrtonosne bakterije hrane se ljudskom krvlju: Otkrivena tajna bakterijskog vampirizma
„Pri veštačkoj aktivaciji tog neurona, miš prosto ne jede, čak i ako je supergladan“, kaže Venju Ding iz Instituta Maks Plank za biološku inteligenciju.
Naučnici su pretpostavljali da je ta grupa neurona uključena u procesuiranje negativnih iskustava, poput osećaja mučnine, pa su ubrizgali miševima hemikaliju koja izaziva taj osećaj i skenirali njihove mozgove. Potvrđeno je da su ti neuroni aktivni kad miševi osećaju mučninu.
Pomoću optogenetike, tehnike bazirane na svetlosti, istraživači su aktivirali te neurone kod miševa koji su bili lišeni hrane nekoliko sati pre eksperimenta. Kad su neuroni bili „isključeni“, miševi su jeli. Kad su bili uključeni, miševi bi odlazili usred jela.
Istraživači su takođe blokirali aktivnost tih neurona kod miševa koji su osećali mučninu i bili gladni – otkrili su da miševi savladavaju mučninu kako bi jeli.
Razumevanje moždanih sklopova koji kontrolišu mučninu je važan deo izučavanja poremećenog jedenja, kao kod ljudi sa gojaznošću i anoreksijom, kažu naučnici.
Ranija studija je opisala neurone u blizini, koji takođe regulišu jedenje, ali bez razlikovanja osećaja sitosti i mučnine. Ding i kolege sad pokazuju da su ta dva iskustva kontrolisana odvojenim moždanim sklopovima.
Biće uzbudljivo ako ciljani neurosklop koji kontroliše sitost bude mogao da suzbije apetit, bez izazivanja mučnine, što može pomoći u kontrolisanju mučnine izazvane medikamentima za suzbijanje apetita, kažu istraživači.
Moglo bi biti i obrnuto – da neko može da jede kad oseća mučninu. Mučnina je uobičajen sporedni efekat mnogih tretmana kancera i otežava pacijentima da budu pravilno nahranjeni.
(Telegraf Nauka/Nature)
Povezane vesti
Pamćenje bez mozga – kičmena moždina je pametnija nego što se mislilo
Otkriveni geni krivi za debljinu
Da li zaslađivači povećavaju apetit?
Trudnoća povećava „biološku“ starost, porođaj vraća sat unazad
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
