Vreme čitanja: oko 1 min.
Jedna promena sprečila bi 750.000 smrti: Sitna riba mnogo zdravija od crvenog mesa
Vreme čitanja: oko 1 min.
Ribe poput sardina, haringi ili inćuna bogate su polinezasićenim masnim kiselinama koje pomažu u smanjenju rizika od srčanih problema i drugih bolesti
Ishrana bogata ribom poput sardina ili drugih malih vrsta riba umesto crvenog mesa mogla bi da spreči do 750.000 prevremenih smrti do 2050, pošto bi se smanjio broj pacijenata od moždanog udara ili raka debelog creva.
U studiji objavljenoj u stručnom časopisu Global Health navodi se da su male ribe poput sardina, haringa ili inćuna bogate polinezasićenim masnim kiselinama koje umerenom konzumacijom pomažu u smanjenju rizika od srčanih problema i drugih bolesti, pogotovo kad je reč o manje razvijenim zemljama, pošto su te ribe daleko jeftinije od crvenog mesa ili krupnih riba.
Preporučujemo
Studija o hrani kao leku nije otkrila poboljšanja kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2
Naučnike šokirala veza popularne dijete i smrti zbog srčanih oboljenja: Zaključak doneli prateći 20.078 ljudi
Uprkos tome, količina malih riba može zameniti svega osam odsto crvenog mesa koje se jede u svetu, pri čemu svega četvrtina ulovljene ribe se koristi za ljudsku ishranu, dok se ostatak koristi za tovljenje velikih riba poput lososa ili pastrmke, koje se prodaju kupcima sa većim primanjima, prenosi El Pais.
Vanredni profesor na Univerzitetu Rovira i Virgili, Hesus Francisko Garsija-Gavilan tvrdi da bi uvođenje prehrambene politike koja favorizuje konzumaciju ribe poboljšalo zdravlje populacije.
- Pored toga, smanjilo bi zdravstvene troškove i promovisalo praćenje tzv. mediteranske ishrane i atlantske dijete, dva načina ishrane koji se sve manje koriste uprkos tome što su širom sveta prepoznati kao efikasna prevencija bolesti - kaže Garsija-Gavilan.
El Pais piše da su predviđanja neizvesna, pošto se ne može odrediti konkretan uticaj pojedinih fenomena, poput klimatskih promena, količina ulova ribe, ali i pored toga naučnici i autori studije smatraju da svetska populacija malih riba neće varirati više od tri odso.
Autori predlažu usvajanje strategija kao što je premeštanje ribolovnih mesta u povoljnija područja ako globalno zagrevanje počne značajno da utiče na ulov ribe.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Aditivi u hrani povezani s dijabetesom? Naučnici ispitali 104.139 osoba i uočili nešto zabrinjavajuće
Ljudski dodir može smanjiti bol, depresiju i anksioznost: Istraživanje pokazalo značaj ovog čula po zdravlje
Drevni zubi retko imaju bakterije koje izazivaju karijes
Da li vam vitaminski suplementi samo daju „skup urin“?
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
