Nova klasifikacija tuberkuloze u cilju eliminisanja ove bolesti

Foto: Wikipedia/Content Provider(s): CDC/Original uploader: TimVickers/Public domain

Novi okvir bi trebalo da zameni postojeći poluvekovni pristup definisanju tuberkuloze kao ili aktivne (koja izaziva bolest i potencijalno je zarazna) ili latentne (kad je osoba inficirana bakterijom koja izaziva tuberkulozu, ali se oseća dobro i nije zarazna) – pristup za koji istraživači kažu da ograničava napredak u iskorenjivanju ove bolesti, piše UCL.

Treba primetiti da su velika ispitivanja u više od 20 zemalja pokazala da se mnogi ljudi sa zaraznom tuberkulozom osećaju dobro.

Preporučujemo

Po novoj klasifikaciji, postoje četiri stanja bolesti: kliničko (sa simptomima) i supkliničko (bez simptoma), s tim da oba mogu biti zarazna ili nezarazna. Peto stanje je infekcija bakterijom tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) koja nije napredovala do bolesti – tj. bakterija može biti prisutna u telu i živa, ali nema znakova bolesti koji su vidljivi, npr. pomoću snimanja.

Istraživači kažu da se nadaju da će Međunarodni konsenzus za ranu tuberkulozu (ICE-TB), okvir koji su razvila 64 eksperta, doprineti boljoj dijagnostici i tretmanu ranih faza tuberkuloze koje su zapostavljene u istraživanju.

Tuberkuloza ostaje najsmrtonosnija zarazna bolest na svetu koja je izazvala više od milijardu smrti tokom proteklih 200 godina. Procena je da tri miliona slučajeva godišnje nije prijavljeno zdravstvenim sistemima, a više od polovine budu asimptomatski.

Dr Hanif Esmail sa Londonskog univerzitetskog koledža kaže: „Binarna paradigma aktivne bolesti naspram latentne infekcije rezultirala je jednakim antibiotskim tretmanom za sve, ali predviđenim za one sa najtežim oblikom bolesti. To vodi ka potencijalnom nepotrebnom tretmanu za osobe sa supkliničkom tuberkulozom. Glavni cilj istraživanja je identifikacija najbolje kombinacije, doze i trajanja terapije za svako stanje tuberkuloze, kao i koristi od tretiranja supkliničkih stanja“.

Dok obezbeđivanje tretmana za osobe teško obolele od tuberkuloze spasava milione života, prenošenje bolesti nije zaustavljeno. Da bi se sprečilo prenošenje tuberkuloze, ne smemo se fokusirati samo na vrlo teške slučajeve i moramo posmatrati ranije faze bolesti, identifikujući osobe koje bi mogle biti zarazne mesecima ili godinama pre nego što razviju simptome tuberkuloze, kažu naučnici.

Konsenzus u raznolikoj grupi je postignut delfi metodom, između stručnjaka iz niza disciplina, kao i političara, kliničara i osoba koje su preživele tuberkulozu. Jedan ključni stav konsenzusa je da bolest počinje ne tek sa simptomima ili prenošenjem, već sa oštećenjem tkiva.

Istraživači su istakli da proces bolesti nije linearan – ljudi mogu oscilirati između zaraznog i nezaraznog stanja, kao i između postojanja i nepostojanja simptoma ili znakova.

Takođe kažu da su bolja dijagnostička sredstva potrebna za identifikaciju mnogih stanja tuberkuloze. Na primer, trenutno ne postoji test za detekciju održive infekcije bakterijom tuberkuloze (kad su bakterije fiziološki aktivne) naspram neodržive infekcije ili nedavne infekcije koja je odstranjena.

(Telegraf Nauka/UCL)