Vreme čitanja: oko 1 min.
Inovativna metoda može dovesti do revolucije u snimanju mozga
Vreme čitanja: oko 1 min.
Naučnici iz Japana osmislili novi metod nazvan NIRE za dugoročnije proučavanje rada nervnih ćelija, ispitan na miševima
Ljudski mozak ima milijarde nervnih ćelija ili neurona. Radeći zajedno oni omogućavaju mozgu da obavlja kompleksne moždane funkcije, a da bi ih proučavali naučnicima je važno da shvate kako je nervna aktivnost koordinisana širom različitih regiona mozga. Tim naučnika zato je osmislio novu metodu snimanja nervnih ćelija koja donosi revoluciju u dugoročnom praćenju rada mozga.
Iako tehnike poput funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) mogu da daju uvid u moždanu aktivnost, prikazuju ograničen broj informacija. Dvofotonska mikroskopija je moćan alat za proizvodnju slika visoke rezolucije, ali je nedovoljan za proučavanje svih delova mozga, piše Phys.org. Zato je tim istraživača predstavio novi metod za snimanje mozga in vivo, što omogućava dugotrajne opservacije nervnih struktura i aktivnosti kod živih miševa.
Preporučujemo
„Gladovanje može biti korisno, ali posle tri dana“: Prvi put ispitane promene u telu nakon 7 dana bez hrane
Više od neurona – novi model proučavanja zapaljenja mozga
Metod su nazvali „nano-ploče inkorporirane u smolu koja se stvrdnjava na svetlu“ ili NIRE, a koristi fluoropolimerske nano-ploče prekrivene smolom osetljivnom na svetlost.
- Metod NIRE superioran je u odnosu na prethodne metode jer stvara veći kranijalni prozor nego što je to bilo moguće ranije, čime se produžava pogled od parijetalnog režnja do malog mozga korišćenjem biokompatibilnih nano-ploča i providnom smolom koja je osetljiva na svetlost i menja agregatno stanje od tečnog u čvrsto – rekla je Taiga Takahaši, glavna autorka istraživanja sa Tokijskog univerziteta nauke i ExCELLLS.
- Osim toga, pokazali smo da kombinacija PEO-CYTOP nano-ploča i smole osetljive na svetlost stvara veći kranijalni prozor sa sa većom providnošću i tokom dužih perioda u odnosu na druge metode. Rezultat je manje distorzija na slikama zbog pokreta budnih miševa – dodala je ona.
Ovo istraživanje predstavlja veliki uspeh za snimanje nervnih ćelija jer mogu da se prate procesi koje je dosad bilo teško ili nemoguće snimati.
(Telegraf Nauka / Phys.org)
Povezane vesti
Zašto zaboravljamo? Novi pogled naučnica na pamćenje
Otkrivena revolucionarna molekularna povezanost u razvoju krvnih sudova mozga
Pamćenje bez mozga – kičmena moždina je pametnija nego što se mislilo
Posle 40. godine mozak se dramatično menja: U srednjim godinama javljaju se prvi znaci demencije
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
