Vreme čitanja: oko 2 min.
Parazit koji zaustavlja bol
Vreme čitanja: oko 2 min.
Studija otkriva mehanizme suzbijanja bola kod deformišuće kožne bolesti.
Istraživači su analizirali lezije lajšmanijaze na koži miševa kako bi identifikovali metaboličke signalne putanje koje su drugačije nego kod neinficiranih miševa.
Preporučujemo
Samo pojačajte tempo: Brzi hod značajno smanjuje rizik od sve češće bolesti, evo koja brzina je dovoljna
Zagađen vazduh negativno utiče na mentalno zdravlje: Opasno otkriće italijanskih lekara
Rezultati sugerišu da paraziti koji izazivaju bolest menjaju percepciju bola – možda kao put za odlaganje tretmana i pospešivanje sopstvenog opstanka, piše EurekAlert.
„Niko ne zna zašto su te lezije bezbolne – ali se smatra da parazit nekako manipuliše fiziološkim sistemom domaćina“, kaže Abaj Satoskar, profesor patologije na Medicinskom fakultetu Državnog univerziteta Ohaja. „Prema našim podacima, parazit čini nešto što pokreće mehanizme savladavanja bola. Još istražujemo kako se to dešava“.
Osim boljeg razumevanja ove parazitske bolesti od koje oboli milion novih pacijenata svake godine, istraživanje bi moglo dovesti do razvoja novih nenarkotičkih lekova za uklanjanje bola.
Hipoteza naučnika je da bi molekuli koje proizvodi prisustvo parazita mogli delovati protiv bola kod drugih zdravstvenih problema.
Odsustvo bola u slučaju lezija od lajšmanijaze dugo zbunjuje naučnike, naročito zato što slične rane od bolesti kao što su ovčije boginje, stafilokokne infekcije ili herpes – svrbe, cure i bole.
Kod miševa sa hroničnom infekcijom parazitom Leishmania mexicana, vrstom koja izaziva kutanu lajšmanijazu u Južnoj, Centralnoj i Severnoj Americi, istraživači su masenom spektrometrijom analizirali lezije da bi identifikovali molekule za koje se zna da su povezani sa suzbijanjem bola.
Pronašli su brojne metabolite – proizvode biohemijskih reakcija koje razgrađuju hranu radi proizvodnje energije i vrše druge bitne funkcije – koji su ranije povezani sa blokiranjem percepcije bola.
Takođe su otkrili putanje sa analgetskim svojstvima povezane sa endokanabinoidnim sistemom mozga, koji učestvuje u mnoštvu fizioloških procesa, uključujući reakciju na bol.
Eksperimenti sa ćelijskom kulturom inficiranih makrofaga, imunskih ćelija u kojima paraziti Leishmania žive, pokazali su porast većine, ali ne svih, promena kao u lezijama.
„Sledeće bitno pitanje je, ako znamo da su te putanje odgovorne, kako su izazvane. Da li ih izaziva parazit ili nešto što parazit radi ćeliji domaćinu, ili kombinacija to dvoje?“, kaže Satoskar, takođe profesor mikrobiologije.
Kožni test za imunitet na bolesti koje izaziva Leishmania
Satoskar je takođe na čelu inicijative za razvijanje standardizovanog kožnog testa za imunitet na parazita Leishmania donovani, koji izaziva visceralnu lajšmanijazu – potencijalno smrtonosan oblik bolesti koji napada unutrašnje organe.
Taj rad je bitan za praćenje bolesti u najpogođenijim regionima sveta i treću fazu kliničkih proba vakcine.
Test sa antigenom zvanim lajšmanin je sličan kožnom testu za tuberkulozu – pozitivna reakcija znači da je osoba bila izložena parazitu i ima ćelijski imunitet koji sprečava dalje kliničke simptome.
Nikakvi testovi i reagensi nisu dostupni za detekciju sporadičnih slučajeva lajšmanijaze prijavljenih na jugu Sjedinjenih Američkih Država, tako da će kožni test olakšati procenu izloženosti u endemskim regionima lajšmanijaze, među kojima su SAD.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
