Moždani talasi uobičajeni za spavanje mogu biti zaštita od epileptičke aktivnosti

Foto: Pixabay

Nova studija predvođena istraživačima iz Londonskog univerzitetskog koledža (UCL), objavljena u Nature Communications, ispitala je elektroencefalografske (EEG) snimke putem elektroda u mozgovima 25 pacijenata sa fokalnom epilepsijom (vrstom epilepsije sa napadi koji potiču iz nekog određenog dela mozga) dok su obavljali zadatak asocijativnog pamćenja, piše UCL.

Tokom zadatka, učesnicima je prikazano 27 slika raspoređenih u devet grupa po tri – a svaka grupa je sadržala sliku osobe, mesta i predmeta. Učesnici su morali da zapamte koje su slike bile grupisane zajedno.

Preporučujemo

Nakon analize EEG podataka, istraživači su otkrili da mozgovi ljudi sa epilepsijom proizvode spore talase – koji traju manje od sekunde – dok su budni i učestvuju u zadatku.

Pojava ovih „budnih“ sporih talasa povećavala se u skladu sa povećanjima moždane pobuđenosti i smanjivala uticaj epileptičkih talasa na moždanu aktivnost.

Naročito je dolazilo do redukcije „paljenja“ nervnih ćelija, za šta istraživači kažu da bi moglo biti zaštita od epileptičke aktivnosti.

"Spavanje je bitno za obnovu, oporavak i popravku moždane aktivnosti. Kad smo budni doživljavamo progresivno povećanje moždane nadraženosti, što se sređuje tokom spavanja“, kaže prof. Metju Voker iz Instituta za neurologiju.

„Nedavne studije su ukazale da određeni oblik moždane aktivnosti, spori talasi tokom spavanja, igraju bitnu ulogu u ovim okrepljujućim funkcijama. Hteli smo da ispitamo da li se ti ‘spavaći’ spori talasi mogu desiti tokom budnog stanja kao reakcija na abnormalna pojačanja moždane aktivnosti povezana sa epilepsijom“.

Studija otkriva potencijalni zaštitni mehanizam, „budne“ spore talase, koje mozak koristi radi suprotstavljanja epileptičkoj aktivnosti. Taj mehanizam upotrebljava zaštitnu moždanu aktivnost koja se normalno dešava tokom spavanja, ali kod ljudi sa epilepsijom može se dešavati u budnom stanju.

U okviru istraživanja, naučnici su takođe želeli da testiraju da li dešavanje „budnih“ sporih talasa ima neke negativne efekte na kognitivnu funkciju.

Tokom zadatka asocijativnog pamćenja, istraživači su otkrili da „budni“ spori talasi smanjuju aktivnost nervnih ćelija i tako utiču na kognitivni učinak – povećavajući vreme potrebno pacijentima da obave zadatak.

Naučnici se nadaju da će buduće studije uspeti da povećaju tu aktivnost kao potencijalni novi tretman za ljude sa epilepsijom.

„Naša studija pokazuje da mozak primenjuje prirodno prisutnu aktivnost protiv patoloških aktivnosti; međutim, to ima cenu pošto ‘budni’ spori talasi utiču na funkcionisanje memorije“, kaže glavni autor dr Loren Šejbani iz Instituta za neurologiju.

„Iz čisto neurobiološke perspektive, ovo istraživanje takođe osnažuje ideju sa se aktivnost spavanja može dešavati u određenim delovima mozga, umesto ravnomernog dešavanja po čitavom mozgu“.

(Telegraf Nauka/UCL)