Vreme čitanja: oko 3 min.
Verovali ili ne: Ceo imunosistem čoveka težak je kao jedan ananas ili šest hrčaka, kažu naučnici
Vreme čitanja: oko 3 min.
Ron Sender i njegove kolege sa Naučnog instituta Vajcman u Izraelu rešili su da izračunaju koliko ima ćelija imunosistema u ljudskom telu, gde su locirane i koliko sve skupa teže
Imunosistem je splet većeg broja tkiva, čija je funkcija da štite organizam od različitih štetnih spoljašnjih faktora, ali i od sopstvenih poremećenih ćelija. Novo ispitivanje pokazuje da se ovaj zaštitni kompleks sastoji od 1,8 hiljada milijardi ćelija, piše Science alert.
Ako vam je teško da pojmite ovakav broj, recimo da je kod odraslog čoveka prosečne građe ovaj broj ćelija težak približno težak 1,2 kilograma, ili kao prosečan ananas ili šest hrčaka. Naravno, sve je ovo orijentaciono, jer ovi brojevi variraju u zavisnosti od veličine čoveka, ali i ananasa i hrčaka.
Preporučujemo
Apsolutno svaka aktivnost je bolja za srce od sedenja, pa čak i spavanje: Šok rezultati naučnog istraživanja
Ranije studije o genetskoj asocijaciji kod ljudi sa evropskim poreklom možda su pogrešne
Nove analize imunosistema
Nezadovoljni prethodnim istraživanjima, Ron Sender i njegove kolege sa Naučnog instituta Vajcman u Izraelu rešili su da izračunaju koliko ima ćelija imunosistema u ljudskom telu, gde su locirane i koliko sve skupa teže. Sledeći konvenciju, autori su se oslonili na referentni model ljudskog tela koji podrazumeva muškarca od 70 kilograma i starosti između 20 i 30 godina. Ovaj model ima očigledna ograničenja kada se rezultati proširuju na drugi pol, težinu, starosnu kategoriju...
Rezultati prethodnih istraživanja imunosistema koristili su različite metode za analizu muškog tela koje su se uglavnom fokusirale na određena tkiva ili tipove ćelija, ili su se bazirale na proučavanju glodara, ograničavajući njihovu generalizaciju na ljude u svim oblicima u oba slučaja.
Bez obzira na bogatstvo studija o ljudskom imunosistemu kojima se pristupalo iz brojnih uglova, neophodno je sveobuhvatno istraživanje o rasprostranjenosti i masi različitih imunih ćelija, navode istraživači u svom radu.
Važno pitanje među svim imunolozima jeste koji je organ najveće skladište imunih ćelija u organizmu. Mnogi smatraju da je to probavni sistem, mada neke druge studije ukazuju na limfne čvorove, a ne na creva, kao najveći rezervoar imunih ćelija.
Limfni čvorovi su male pasuljaste formacije tkiva uz limfne sudove u kojima limfne ćelije sazrevaju, pre nego što uđu u krvotok. Bez obzira na sve, postoji jaka veza između imunih ćelija u crevima, zdravlja i bolesti. Sender i njegov kolega Ron Milo postali su poznati kao brojači ćelija, obrađivači brojeva i razbijači zabluda biologije.
Nedavno su revidirali procene o broju bakterija koje obitavaju u ljudskom telu, ustanovivši da odnos nije 10:1 u korist bakterija, kako se do skoro smatralo, već da je to 1,3:1. Takođe su izračunali koliko često se naš organizam obnavlja: ćelije mukoze creva se obnavljaju svakih nekoliko dana, krvne ćelije se menjaju na nekoliko meseci, dok neke ćelije poput neurona traju ceo život.
U najnovijoj studiji Sender i kolege su kompilirali podatke iz prethodnih istraživanja i analiza uzoraka tkiva kako bi procenili brojnost imunih ćelija u telu, napominjući kako njihov broj može varirati sa upalnim procesima, polom, težinom i uzrastom.
Istraživači su ekstrapolirali podatke dobijene na uzorku odraslih muškaraca i primenili ih na odrasle žene i decu, bazirajući rezultate uglavnom na telesnim proporcijama.
Imunosistem kod žena
U poređenju sa muškarcem u dvadesetim godinama težine 73 kilograma, žena istih godina težine 60 kilograma imala bi oko 1,5 hiljada milijardi imunih ćelija, što bi bio 1 kilogram težine. Dete od deset godina imalo bi još manje, otprilike 1 hiljadu milijardi, ili približno 600 grama.
Međutim, ove rezultate treba uzeti sa rezervom, jer žene lakše oboljevaju od autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa i lupusa, a dečji imuni sistemi su i dalje u razvoju.
Limfociti, ćelije imunosistema koje proizvode antitela koja pomažu neutralizaciju uljeza čine oko 40 procenata imunih ćelija, ali zato što su najmanje, težinski učestvuju sa svega petnaest procenata.
Neutrofili, koji se stvaraju u koštanoj srži i sprovode fagocitozu bakterija čine daljih 40 posto ukupnog broja ćelija i novih 15 posto mase imunog sistema.
Sender i saradnici navode da makrofagi, dendritske ćelije i mastociti, koje su 3-10 puta veće, čine manje od 20 odsto broja ćelija ali učestvuju sa 60 procenata u masi imunog sistema.
Štaviše, creva imaju samo tri procenta svih imunih ćelija, a krv samo dva posto. To znači da su najznačajniji imunološki organi zapravo limfni čvorovi, koštana srž i slezina u kojima se nalazi najveći broj limfocita i neutrofila. Međutim, u crevima se nalazi glavnica plazma ćelija i stoga ona predstavljaju najvećeg učesnika u imunitetu posredstvom antitela.
(Telegraf Nauka / Science alert)
Povezane vesti
Da li smo korak bliže „eliksiru mladosti“? Hakovanje imunosistema može da uspori starenje, veruju naučnici
Genetske adaptacije su uticale na sastav krvi dve populacije iz Papua Nove Gvineje
Šta molekuli RNK traže izvan ćelije?
Telo se samo brani od opasne hrane! Kako imunosistem može da promeni naše ponašanje
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
