Vreme čitanja: oko 2 min.
Misliti da ste mrtvi je redak, ali ozbiljan medicinski poremećaj
Vreme čitanja: oko 2 min.
Misliti znači biti živ. Ipak, ne slaže se svako ko misli sa čuvenim Dekartovim truizmom.
Neretko oni koji pate od Kotarove iluzije misle da su hodajući leševi. Neki sebe smatraju bestelesnim duhovima koji će živeti zauvek, piše ScienceAlert.
Preporučujemo
Rekreativna upotreba kanabisa povećava rizik od depresije i suicidalnosti kod tinejdžera
Japanski delikates smanjuje stres i produžava život, tvrde naučnici
Bez obzira na specifične varijacije, pacijenti sa Kotarovim sindromom doživljavaju vrlo iskrivljenu realnost, u kojoj negiraju postojanje svojih tela i svakodnevnih potreba. Uobičajena posledica je samoizgladnjivanje.
U jednom slučaju, sredovečna žena sa istorijom anksioznosti i psihoze počela je da doživljava nihilističke iluzije i govori stvari poput „Ja sam mrtva“. Zatim je prestala da jede i odbijala je lekove.
Drugi slučaj uključuje 49-godišnjeg muškarca koji je prestao da brine za svoju telesnu dobrobit i počeo da razdaje svoje lične stvari. Odbijao je da jede i mislio da neki zli ljudi žele da ga ubiju. Nedelju dana nakon prijema u bolnicu, rekao je doktorima da je već mrtav i da „njegov želudac ne radi, da se njegova jetra raspala, da je njegov mozak paralizovan i da u njegovom licu nema krvi“. Ostajao je nepokretan u krevetu i tvrdio da čuje glasove koji mu govore da je đavo.
Oko 100 sličnih sličajeva trenutno postoji u naučnoj literaturi. Prvi zabeleženi slučaj je iz 1880, kada je francuski neurolog Žil Kotar opisao novi tip depresije sa „anksioznom melanholijom, idejama prokletstva ili odbačenosti, neosetljivošću na bol, iluzijama o nepostojanju koje se tiču sopstvenog tela i iluzijama o besmrtnosti“.
Pacijent kojeg je opisivao bila je 43-godišnja žena koja je tvrdila da nema mozak, nerve, želudac ili čak dušu. Ona takođe nije jela zato što je smatrala da je besmrtna.
Nekoliko nedelja nakon što su joj doktori prepisali aripiprazol, lek za šizofreniju, njeni simptomi su se popravili.
Danas neki naučnici misle da Kotarov sindrom možda nije posebna bolest, već simptom osnovnih problema kao što su bipolarni poremećaj, šozofrenija, depresija ili istorija upotrebe droga ili epileptičkih napada.
Analiza Kotarovog sindroma 2018. godine otkrila je da su tri od četiri pacijenta koji su tvrdili da umiru imala utisak da ih virusi ili bube izjedaju iznutra. Jedan 35-godišnji pacijent je mislio da oseća crve u svom mozgu. Drugi pacijent je pitao doktore „Zašto moram da jedem kad sam već mrtav?“.
Do današnjeg dana se vrlo malo zna o Kotarovom sindromu ili zašto se njegovi simptomi preklapaju sa drugim zdravstvenim problemima.
Analiza literature o Kotarovom sindromu sugeriše da skoro 90% pacijenata ima simptome depresije, dok 65% ima anksioznost. Samo mali broj prijavljuje auditivne ili vizuelne halucinacije.
Dobra vest, međutim, jeste da se ovi zastrašujući simptomi mogu efikasno tretirati. Antipsihotici, antidepresivi, psihoterapija i čak elektrokonvulzivna terapija su sve tipične terapije koje mogu imati pozitivne rezultate.
U najboljem slučaju, pacijenti sa Kotarovim sindromom mogu se izvući iz svoje poremećene realnosti u roku od samo dve nedelje farmakoterapije.
(Telegraf Nauka/ScienceAlert)
Povezane vesti
Novoidentifikovani geni za depresiju mogu dovesti do novih tretmana
Od osećaja beznađa do pospanosti i prejedanja: Ovo su simptomi sezonskog afektivnog poremećaja
Psihoaktivna supstanca ibogain efikasno tretira traumatske povrede mozga kod veterana
Genetski rizici iza zloupotrebe kanabisa
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
