Rekreativna upotreba kanabisa povećava rizik od depresije i suicidalnosti kod tinejdžera

Nova studija sa Univerziteta Kolumbija sugeriše da su tinejdžeri koji rekreativno koriste kanabis od dva do četiri puta skloniji razvoju mentalnih zdravstvenih problema kao što su depresija i suicidalnost nego njihovi drugovi koji se potpuno uzdržavaju od upotrebe kanabisa.

Studija je takođe pokazala da čak i retka upotreba kanabisa može dovesti tinejdžere u opasnost od problematičnih ponašanja, uključujući loš uspeh u školi, neopravdane izostanke i probleme sa zakonom, što sve može omesti njihov dugoročni razvoj i sprečiti ih da ostvare pun potencijal kao odrasli ljudi, piše SciTech Daily.

„Postoji percepcija među mladima, roditeljima i nastavnicima da je rekreativna upotreba kanabisa benigna“, kaže Rajan Saltan, docent za kliničku psihijatriju na Univerzitetu Kolumbija i glavni autor studije. „Bili smo iznenađeni kad smo videli da upotreba kanabisa ima toliko jake veze sa lošim mentalnim zdravljem i životnim ishodima kod tinejdžera koji ne zadovoljavaju kriterijume za kontinuiranu zloupotrebu psihoaktivnih supstanci.

Studija je prva koja utvrđuje da supklinička, ili bez dijagnostikovanog poremećaja, upotreba kanabisa ima jasne štetne i negativne posledice po adolescente.

Jedan od deset je rekreativni korisnik

Radi sprovođenja studije, dr Saltan i kolege su anlizirali odgovore reprezentativnog uzorka ispitanika Nacionalnog upitnika o upotrebi supstanci i zdravlju, godišnjeg upitnika u cilju sakupljanja podataka o duvanu, alkoholu, zabranjenim supstancama i mentalnom zdravlju. Studija je obuhvatila otprilike 70.000 adolescenata uzrasta između 12 i 17 godina.

Istraživači su zaključili da više od 2,5 miliona američkih tinejdžera – otprilike jedan od 10 – rekreativno koriste kanabis. Više od 600.000 tinejdžera – otprilike jedan od 40 – zadovoljavali su kriterijume za zavisnost od kanabisa. Da bi se smatrala zavisnikom, osoba mora da zadovolji barem dva od 11 kriterijuma, koji uključuju nesposobnost da se smanji konzumiranje, konstantna želja i ljubavni i društveni problemi.

Osim toga, korisnici kanabisa kod kojih nije dijagnostikovan poremećaj imali su 2-2,5 puta veće šanse za negativne ishode u mentalnom zdravlju i bihevioralne probleme, naspram tinejdžera koji nisu koristili kanabis. Tinejdžeri sa zavisnošću od kanabisa imali su 3,5-4,5 puta veće šanse da za te probleme.

Nezrele oblasti mozga povećavaju rizik

Brojne studije primećuju da upotreba kanabisa može izmeniti razvoj cerebralnog korteksa, centra mozga za razmišljanje i izvršnu funkciju, predstavljajući rizik za mlade ljude čiji mozgovi još nisu potpuno razvijeni. Upotreba marihuane u adolescenciji povezana je sa teškoćama u razmišljanju, rešavanju problema i redukovanom memorijom, kao i rizikom od dugotrajne zavisnosti.

„Izgleda da izloženost mozgova koji se razvijaju supstancama koje stvaraju zavisnost čine mozak još podložnijim razvoju drugih oblika zavisnosti kasnije u životu“, kaže Frensis Levin, profesorka psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija i stariji autor studije.

Dr Levin, upravnica Odeljenja za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, kaže da su problemi sa mentalnim zdravljem i upotreba kanabisa tesno povezani. „Depresija i suicidalnost mogu naterati tinejdžere da koriste kanabis kao način za olakšanje svoje patnje“, rekla je ona. „Istovremeno, upotreba kanabisa verovatno pogoršava simptome depresije i suicidalnosti“.

Sve šira legalizacija rekreativnog kanabisa

Istraživači kažu da su njihovi nalazi naročito zabrinjavajući s obzirom na popularnost kanabisa pošto su države počele da ga legalizuju. Od aprila 2023, 22 države su legalizovale rekreativnu marihuanu. Trideset osam država dozvoljava upotrebu medicinske marihuane.

To postavlja pitanje da li kriterijume za dijagnozu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci treba preispitati u slučaju mladih, kaže dr Saltan.

„Iako je tinejdžerska upotreba kanabisa ilegalna, čak i u državama koje su legalizovale kanabis, skoro da nema prave zaštite za tinejdžere, poput edukativnih kampanja“, dodao je on. „Federalna legalizacija daje šansu za bavljenje ovim merama zaštite“.

Istraživači nastavljaju rad ispitujući da li rekreativna upotreba nikotina i alkohola kod adolescenata takođe pokazuje negativne efekte po funkcionisanje mozga, mentalno zdravlje i dugotrajnu zavisnost.

(Telegraf Nauka/SciTech Daily)