„Glatkoća“ u delovima površine mozga mogla bi povećati rizik od depresije

Foto: Shutterstock.com

Spoljni sloj mozga, zvan cerebralni korteks, naboran je u specifične strukture poznate kao vijuge. Proces koji formira ove nabore i brazde – girifikacija – obučno počinje tokom drugog tromesečja trudnoće i nastavlja se nakon rođenja.

Preporučujemo

Ranije istraživanje je dalo uvide u moguću vezu između niske girifikacije i MDD-a. Međutim, pouzdan biomarker, ili izmerljivo svojstvo mozga koje bi moglo pomoći da se odredi ko ima veću verovatnoću da razvije taj poremećaj, još nije identifikovan, piše Live Science.

Odgovor možda leži u sagledavanju proporcije naboranih i glatkih površina korteksa pomoću metoda zvanog Indeks lokalne girifikacije.

Analizirajući više od 400 snimaka mozga osoba sa MDD-om i upoređujući ih sa snimcima mozga ljudi bez tog poremećaja, naučnici su zaključili da oni prvi imaju relativno manje nabora u nekoliko ključnih regija korteksa, što znači da ti delovi korteksa izgledaju „ravnije“.

Autori kažu da njihovi nalazi, objavljeni u maju u žurnalu Psychological Medicine, mogu imati značajne implikacije u pogledu ranije detekcije MDD-a, koji pogađa 3,8% ljudi na svetu.

Ova „prva studija svoje vrste“ istraživala je kako potencijalnu vezu između depresije i razlika u indeksu girifikacije širom korteksa tako i mogućnost vezivanja indeksa girifikacije za određene simptome depresije, rekao je Bjung Ham, profesor psihijatrije na Medicinskom koledžu Korejskog univerziteta.

Tim je izmerio stepen nabiranja u 66 oblasti korteksa koristeći indeks girifikacije. Viši indeks odgovara površini koja je više naborana, i obrnuto.

Ljudi sa MDD-om imali su redukovan indeks girifikacije naspram onih bez poremećaja u sedam kortikalnih oblasti uključujući prefrontalni korteks, anteriorni cingularni korteks i insulu, kao i neke temene i slepoočne oblasti. Ove oblasti učestvuju u velikom broju različitih procesa kao što su kognicija, emocionalna regulacija, senzorno procesuiranje i gradnja memorije. Strukturalne razlike u ovim oblastima povezivane su sa depresijom u ranijim studijama.

Najveća redukcija u nabiranju, međutim, viđena je u levom trijangularnom delu, koji se nalazi u takozvanoj Broka oblasti mozga, bitnoj za proizvodnju govora i jezika.

Dakle, zašto bi ravnije površine mozga mogle biti povezane sa MDD-om?

„Za kortikalne oblasti koje smo procenjivali u našoj studiji ranije je pokazano da utiču na emocionalnu regulaciju“, rekao je dr Kju-Man Han, vanredni profesor psihijatrije. „To znači da se abnormalne strukture kortikalnog nabiranja mogu povezati sa disfunkcijom nervnih kola uključenih u emocioanlnu regulaciju, doprinoseći tako patofiziologiji MDD-a“.

Autori studije ističu da će dalje istraživanje biti potrebno radi ispitivanja specifičnih faktora genetike i životne sredine koji bi mogli uticati na kortikalno nabiranje tokom ranog razvoja i zatim nekoga učiniti podložnim razvoju MDD-a kasnije u životu.

Međutim, oni se nadaju da bi identifikacija nekog merljivog biomarkera u određenim regijama mozga mogla jednog dana biti upotrebljena za precizno ciljane terapije depresije.

„Naši nalazi mogu dati osnovu za odabir meta budućih neuromodulacionih tretmana (terapija koje podešavaju aktivnost mozga) uključujući neinvazivnu stimulaciju mozga elektricitetom, naročito u prefrontalnom korteksu, radi popravljanja simptoma MDD-a“, dodao je Ham.

(Telegraf Nauka/Live Science)