Vreme čitanja: oko 2 min.
Stimulisanje mozga mora da ima smisla: Otkriven ključ za širenje kapaciteta vizuelne memorije kod ljudi
Vreme čitanja: oko 2 min.
U prošlosti su postojale teorije da je vizuelna radna memorija pojedinca fiksna, ali nova studija naučnika sa Koledža Dartmut otkrila je da je ona u stvari fleksibilna
Ljudsko pamćenje ključno je za sve što radimo. Od pamćenja lica nekog koga smo tek upoznali do pronalaženja mobilnog koji ste upravo ostavili na stolu, ljudska „vizuelna radna memorija“, važan kognitivni sistem koji zadržava vizuelne informacije u aktivnom stanju tokom kratkog perioda, igra vitalnu ulogu, piše EurekAlert!
Ranija istraživanja su ukazivala na to da je vizuelna radna memorija povezana sa drugim važnim kognitivnim sposobnostima, poput akademskog rada ili fluidne inteligencije, koja uključuje razumevanje i rešavanje problema, pa je razumevanje njenih ograničenja smatrano ključnim za shvatanje kako naši mozgovi rade. U prošlosti su postojale teorije da je vizuelna radna memorija pojedinca fiksna, ali nova studija naučnika sa Koledža Dartmut u SAD otkrila je da više vizuelnih informacija može da se pamti kada su smislene, što je demonstriralo da je kapacitet vizuelne radne memorije fleksibilan. Rezultati istraživanja objavljeni su u žurnalu Psychological Science.
Preporučujemo
Napravljen uređaj koji detektuje koronu u bilo kojoj prostoriji i to za samo 5 minuta
Neverovatna tehnika: Providni miševi pomažu u razvoju lekova protiv raka
- Naša istraživanja pokazuju da je kapacitet vizuelne radne memorije može da se širi i fleksibilniji je nego što se mislilo – rekao je Jong Hun Čang, doktorand Laboratorije za percepciju, pažnju i pamćenje Koledža Dartmut.
U jednom od eksperimenata, učesnicima su pokazivane slike sa četiri različita obojena objekta na jednom ekranu i rečeno im je da zapamte njihove boje. Pokazani su im objekti u normalnom stanju i zgužvane verzije objekata. Posle toga im je traženo da identifikuju boje. Tokom serije od pet eksperimenata, pokazano je da su uspevali da zapamte boje objekata koje prepoznaju, dok boje onih koje ne prepoznaju nisu. Nakon toga je, pomoću algoritma, izračunato koliko su dobro mogli da zapamte boje.
- Rezultati su pokazali da je pamćenje boje bilo bolje ako je ono imalo kontekst. Primera radi, mogli su da se sete plave jer je bila deo čajnika, ali ne i plave boje zgužvane jakne. Kada su boje deo nečega što za vas ima značaj, veća je mogućnost da ćete ih zapamtiti – rekao je Čang.
(Telegraf Nauka / EurekAlert!)
Povezane vesti
Zašto zaboravljamo? Novi pogled naučnica na pamćenje
Pamćenje bez mozga – kičmena moždina je pametnija nego što se mislilo
Krv možda uzrokuje starenje mozga, povećavajući rizik od demencije
Disanje u snu i bakterije iz creva utiču na rad mozga: 7 otkrića koja menjaju način proučavanja našeg uma
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
