Seks-bomba na današnji dan patentirala izum bez kog je svet nezamisliv: Šokantna priča o zvezdi „Ekstaze“

„Najlepša žena na svetu.“

Hedi Lamar, austrijska glumica, a potom holivudska diva, tako je opisivana tokom karijere. A bila je to burna karijera s velikim uspesima i u evropskom i u američkom filmu, ali i neizbežnim skandalima - udavala se šest puta, a isto toliko puta i razvodila, zbog njenog golog tela u „Ekstazi“ oglasio se i papa Pije XI, hapšena je zbog krađe iz prodavnice…

Međutim, u pauzama između snimanja filmova u kojima je zavodljivim, sanjalačkim pogledom mamila uzdahe muškaraca, Hedi Lamar imala je još jedno zanimanje – bila je pronalazač.

Na današnji dan, 11. avgusta 1941, slavnoj glumici, doduše pod legalnim imenom Hedi Kisler Marki, i njenom saradniku pijanisti Džordžu Antajlu, Američka agencija za patente odobrila je patent 2.292.387 nazvan „Tajni komunikacioni sistem“. Ovaj sistem transmisije radio-talasa preskakanjem frekvencija, danas je deo tehnologija poput WiFI-a, Bluetooth-a, GPS-a, pa se zbog toga često kaže i da je seks-bomba svojim izumima pomogla da svet uđe u 21. vek.

Šta navodi patent broj 2.292.387

„Ovaj pronalazak se u širem smislu odnosi na sisteme za tajnu komunikaciju koji uključuju upotrebu nosećih talasa različitih frekvencija, i posebno je koristan za daljinsko upravljanje upravljivim plovilima, kao što su torpeda. Cilj pronalaska je da se obezbedi metoda tajne komunikacije koja je relativno jednostavna i pouzdana za rad, ali je istovremeno teška za otkrivanje ili dešifrovanje. Ukratko, naš sistem, prilagođen za radio-kontrolu udaljenog plovila, koristi par sinhronizovanih zapisa, jedan na predajnoj stanici i jedan na prijemnoj stanici, koji s vremena na vreme menjaju podešavanje predajnog i prijemnog aparata, tako da bi bez poznavanja zapisa neprijatelj ne bi bio u stanju da utvrdi na kojoj frekvenciji bi bio poslat upravljački impuls“, navodi se, između ostalog u potvrdi patenta predatog 10. juna i odobrenog 11. avgusta 1941.

Jedan od prvih izveštaja o tome pojavio se u Njujork tajmsu 1. oktobra 1941, ali bio je prilično misteriozan.

„Hedi Lamar, glumica, danas je otkrivena u novoj ulozi, ulozi pronalazača. Njeno otkriće je toliko vitalno za nacionalnu odbranu da zvaničnici vlade ne žele da otkriju bilo kakve detalje o njemu. Pukovnik L. B. Lent, glavni inženjer Saveta nacionalnih pronalazača, smestio je izum gospođice Lamar u kategoriju „vrelih“ izuma. Jedini nagoveštaj toga o čemu se radi je najava da je povezan sa daljinskom kontrolom aparata za ratovanje“, navedeno je u kratkom tekstu.

„Svaka devojka može biti glamurozna“

- Austrijsko-američka filmska zvezda četrdesetih godina, Hedi Lamar, bila je pronalazač. Odeljenje za odnose s javnošću studija „Metro-Goldvyn-Majer“, gde je Hedi započela svoju američku filmsku karijeru, objavilo je tvrdnju da je ona „najlepša žena na svetu“, i po zapadnim standardima, možda je to i bila. Međutim, duboko ju je nerviralo što je malo ljudi videlo dalje od njene lepote i nije primećivalo njenu inteligenciju. „Svaka devojka može biti glamurozna“, govorila je zajedljivo. „Sve što treba da uradite je da stojite mirno i izgledate glupo“ – napisao je Ričard Rouds u knjizi „Hedina ludost: Život i otkrića Hedi Lamar, najlepše žene na svetu“ i dodao:

- Hedi se bavila pronalazaštvom iz hobija. Pošto je snimala dva ili tri filma godišnje, a snimanje svakog je trajalo oko mesec dana, imala je slobodnog vremena koje je trebalo popuniti. Nije pila i nije volela zabave, pa se posvetila pronalazaštvu. Dok je bila devojčica, njen otac, bečki bankar, podsticao je njeno interesovanje za to kako svet funkcioniše, vodeći je u šetnje i objašnjavajući mehaniku mašina na koje su nailazili. Kao mlada žena, pre nego što je emigrirala iz Austrije u SAD, udala se za proizvođača municije i prisluškivala tehničke razgovore koje je on vodio sa svojim austrijskim i nemačkim klijentima. Takođe je imala oštar osećaj za velike i male nedostatke sveta, od kojih je neke želela da popravi. U Holivudu je, u salonu svoje kuće, uredila pronalazački kutak, opremljen stolom za crtanje, lampom i svim potrebnim alatom.

Kako se naglašava, Hedi Lamar je svoj najvažniji pronalazak osmislila 1941, u mračnom periodu između nemačke invazije na Poljsku u septembru 1939. i japanskog napada na Perl Harbor u decembru 1941, koji je konačno primorao SAD da uđu u rat.

- Želela je da pomogne svojoj novoj domovini (gde je tehnički i dalje bila stranac i to iz neprijateljske zemlje) i uvidela je potrebu za oružjem za napad na nemačke podmornice koje su pustošile brodski saobraćaj na severnom Atlantiku. Karakteristično za njeno samopouzdanje u svoj pronalazački dar jeste to što je verovala da može da osmisli takvo oružje i pomogne da se promeni tok rata.

Ko je bila Hedi Lamar

Holivudska diva rođena je kao Hedvig Eva Marija Kisler u Beču 9. novembra 1914.

- Kao ćerka jedinica, Hedi je odmalena, kada se igrala s lutkama, želela da postane filmska zvezda. „Imala sam malu binu ispod očevog stola“, pričala je, „i tu sam oživljavala bajke.“ Njen otac Emil, sportista i uspešni bankar, pričao joj je priče, čitao knjige i vodio je u šetnje i objašnjavao joj kako šta funkcioniše - „od štamparske mašine do tramvaja“, pričala je. Njegova ljubav prema tehnologiji bila je razlog što se posvetila pronalazaštvu - piše Ričard Rouds u knjizi „Hedina ludost: Život i otkrića Hedi Lamar, najlepše žene na svetu“.

Kako navodi, Hedi Kisler nije imala ni punih 17 godina kada je postala profesionalna glumica. Ulogom u predstavi „Slabiji pol“ Maksa Rajnharta već je stekla izvesnu slavu, a kada je reditelj izgovorio da je ona „najlepša devojka na svetu“, novinari su to zabeležili i taj opis ju je pratio i decenijama kasnije.

- Uloga koja ju je pretvorila u zvezdu stigla je iz Praga. Češki reditelj Gustav Mahati gledao ju je u Berlinu i ponudio joj je glavnu ulogu u filmu „Ekstaza“, ljubavnoj priči. Ona je bila oduševljena. Snimanje je bilo zakazano za jul 1932. Da li su njeni roditelji pročitali scenario, nije jasno. Kako je bila maloletna, ipak, trudili su se da je zaštite: „Nisam mogla da idem, rekao je tata, ako mama ne ide sa mnom. Ali ja nisam želela da mama bude kraj mene... Bila sam mlada i željna samostalnosti“, pričala je - piše Rouds.

Film je od nje napravio zvezdu, ali je izazvao i mnogo kontroverzi, pa čak i zabranu prikazivanja u Americi i osudu pape Pija XI. Samo nekoliko meseci nakon premijere u januaru 1933, Hedi se udala za Fridriha Mandla, proizvođača municije i trećeg najbogatijeg čoveka u Austriji. Brak je brzo postao nepodnošljiv, pa je supruga napustila 1937.

Karta za brod i čuveni studio

- Hedi je čula da Majer iz studija „Metro-Goldvin-Majer“, traži glumce i glumice. Otišla je u London da ga vidi. Nije bio spreman da joj ponudi dobar ugovor, pa ga je odbila. Bila je samouverena. Saznala je da on putuje nazad za SAD, pa je kupila kartu za brod. Tokom putovanja joj je trebalo malo da ga natera da se sve promeni. Pre nego što su uplovili u Njujork, Hedi je imala novi ugovor - po današnjim parametrima 3.000 dolara nedeljno za narednih sedam godina. U roku od godinu dana, sa pojavljivanjem u filmu „Alžir“, postala je superzvezda - navodi Rouds.

S dolaskom u Novi svet, mlada Bečlijka promenila je prezime i postala je Hedi Lamar. I dok je sa srebrnog platna zavodila publiku glumeći u filmovima poput „Uzimam ovu ženu“, „Drug Iks“, „Zigfridova devojka“, „Samson i Dalila“, ona se bavila pronalazaštvom.

Kako navode različiti biografi, ona nije volela holivudske žurke jer nije pila, pa je slobodno vreme koristila da se posveti pronalazaštvu. Kompozitor Džordž Antajl takođe se posvetio pronalazaštvu i sarađivao je s njom. Kada je američki ulazak u Drugi svetski rat delovao neizbežno, a nacističke podmornice počele da napadaju i civilne brodove, oni su rešili da pomognu američkoj vojsci i to svojim izumima.

- Hedi je razgovarala sa Antajlom o sastancima koje je njen bivši muž Fric imao sa kolegama o raketama koje idu bez kontrole i da li postoji mogućnost da se kontrolišu radio-talasima. Imala je ideje o tome kako to rešiti. „Rekla mi je da zna dosta o municiji i oružanim sistemima, od kojih je neke i sama osmislila, kao i da razmišlja da napusti MGM i Vašingtonu ponudi svoje usluge“, napisao je Antajl. Jednu ideju su odmah razvili - torpedo koji se kontroliše radio-talasima. Ona je to nazvala preskakanjem frekvencije, a patent za projekat podneli su pod imenom Tajni komunikacioni sistem 10. juna 1942. Čim je prihvaćen, predali su ga američkoj vladi bez naknade - napisao je Stiven Majkl Širer u knjizi „Lepotica: Život Hedi Lamar“.

Patent stavljen u fioku

Kako objašnjava Rouds, iako je izum predat američkoj mornarici, oni su patent samo stavili u fioku jer je došao spolja. Njihovu sumnjičavost povećavalo je to što izumiteljka nije imala državljanstvo SAD (dobila ga je tek 1953), pa na patent nisu obraćali pažnju.

- Tek posle rata, kada su se zainteresovali za razvoj radiohidroakustičkog plovka i detektovanje podmornica pomoću sonara, oni su obratili pažnju na patent i počeli da ga koriste. Oživeli su metod transmisije radio-zračenja preskakanjem frekvencije i ugradili ga u plovak. Posle toga, sistem se raširio kao požar. Najpoznatija upotreba danas je Bluetooth - napisao je on.

Kako Širer navodi, do vremena Vijetnamskog rata, izum koji su smislili Lamarova i Antajl, nazvan FHSS, korišćen je za mnogo toga.

- Patent, na koji su istekla prava, postao je ekstremno značajan do 1981. Tad je deklasifikovan za civilnu upotrebu i iskorišćen je za razvoj mobilne tehnologije, ugrađen u radio-sisteme, vaj-faj... Hedi Lamar i Antajl konačno su počeli da dobijaju priznanje koje su zaslužili - piše on.

Američki mediji su tokom 1990-ih pisali da je, kada je prvi put dobila priznanje za svoje pronalazaštvo, Hedi Lamar, tada u osamdesetim godinama, samo rekla: „Bilo je vreme!“

Na kojim izumima je još radila

Nakon što su udruženja pronalazača počela da odaju počast Hedi Lamar, ona je nastavila da se bavi pronalazaštvom. Ipak, nije mnogo toga poznato o tome da li ima još patenata pod njenim imenom.

- Hedi je imala strast prema pronalazaštvu do samog kraja. Predlagala je novu vrstu semafora, kao i modifikacije za konkord, supersonični putnički avion. Imala je planove da napravi uređaj za pomoć teško pokretnim osobama da ulaze u kadu i izlaze iz nje, fluorescentnu ogrlicu za pse, tehniku zatezanja kože zasnovanu na principima harmonike. Do samog kraja, bila je u stanju da izvodi veoma kompleksne trikove s kartama – rekao je svojevremeno njena biografkinja Rut Barton.

Holivudska diva preminula je 19. januara 2000. godine od srca. Njen sin Entoni Loder deo pepela prosuo je po Bečkoj šumi u Austriji, u skladu s njenom poslednjom željom. Memorijal za nju podignut je 2014. na Centralnom bečkom groblju.

(Telegraf Nauka)