Sretenjski ustav izvojevao je narod, ukinule ga Porta, Rusija i Austrija

U Srbiji se obeležava Dan državnosti. Ovaj praznik – koji pada na dan Sretenja Gospodnjeg – od 2002. godine slavi se kao sećanje na dva važna dana srpske istorije: podizanje Prvog srpskog ustanka 1804, što je istovremeno bio i početak Srpske revolucije, i donošenje prvog ustava naše države 1835.

„Za objavu i početak ustanak Srba u Šumadiji, odakle će se za veoma kratko vreme preneti i na ostale nahije Beogradskog pašaluka, uzima se zbor u Orašcu, koji je po svoj prilici održan u utorak 2/14. februara, premda ima mišljenja da se to desilo poslednjeg dana januara,“ piše u Istoriji srpskog naroda.

Preporučujemo

Taj zbor, dodaju, imao je obeležje dogovora viđenijih narodnih predstavnika iz centralnog dela Šumadije. Održan je na mestu zvanom Marićevića jaruga, „kod dva velika bresta na jednom zaravanjku, opkoljenom sa svih strana gustim lugom“, i upravo tu je za vođu ustanika odabran Đorđe Petrović zvani Karađorđe.

Iako je ustanak slomljen 1813. godine, a Karađorđe i veliki broj ustaničkih vođa pobegao je iz Srbije, borba za osamostaljenje od Osmanskog carstva je nastavljena, ali ju je sada predvodio knjaz Miloš Obrenović. Upravo u vreme njegove vlasti donet je i prvi ustav.

Foto-kolaž: Shutterstock, Arhiva

Zanimljivo je da je Vuk Karadžić bio prvi koji je od Miloša tražio uvođenje ustava, mada kako ta reč još nije postojala (smislio ju je Dimitrije Davidović), on je koristio termin „konštitucija“.

„Vaša svetlosti, premilostivi gospodaru! Svaki čovek želi znati šta drugi ljudi o njemu misle i govore, vladaocima i upraviteljima naroda to je osobito nužno. Istina je ono što su naši stari kazali, da niko ne može celom svetu kolača namesiti, ali s današnjim vladanjem Vaše Svetlosti gotovo bi se u skupu moglo reći da niko tamo nije zadovoljan. Ama baš niko osim Vaša dva sina, a oni da su malo stariji, može biti, da bi bili nezadovoljni. Valjalo bi narodu dati pravicu, ili, kao što se danas u Evropi obično govori, konštituciju. Ja ovde ne mislim na konštituciju Francusku ili Anglijsku, ili novu Grčku, nego, od prilike, da se odredi način praviteljstva i praviteljstvo da se postavi; da se svakom čoveku osigura život, imanje i čest; da svak svoj posao, koji nikom nije na štetu, može raditi po svojoj volji, i po svojoj volji živeti, da svaki čovek zna šta mu valja činiti, da se ne boji niti Vas, niti ikoga drugog…“, napisao je otac srpske pismenosti u pismu Milošu 12. aprila 1832.

Vuk Karadžić... Foto: Dragan Ilic / Alamy / Alamy / Profimedia

„Ustav kao osnovni zakon o uređenju jedne države, iz koga izviru svi ostali zakoni, plod je razvića građanske demokratije u Evropi. Stvara se najpre u Velikoj Britaniji više kroz običajno pravo, da bi od Francuske revolucije 1789. postao kičma političkog uređenja građanskih država. Posle julske revolucije u Parizu 1830. oživeli su zahtevi u Evropi da se vladalačka vlast ograniči ustavima. Znalo se za to i u Srbiji i odatle zahtev 1835. da se Miloševa vlast ograniči ustavom. On je na to pristao posle Miletine bune i na Sretenje, 2. februara 1835. pred Narodnom skupštinom, pročitan je Ustav i usvojen bez debate. Jaša Prodanović ima pravo kad kaže da je ovaj Ustav, mada oktroisan od vladaoca, ipak bio izvojevan od naroda“, napisao je istoričar i akademik Vasa Čubrilović u knjizi „Istorija političke misli u Srbiji 19. veka“.

Foto-kolaž: Pixabay, Wikimedia / Uroš Knežević / Dimitrije Davidović i Stefan Radičević

„Sretenjski ustav 1835. radio je Dimitrije Davidović i to pretežno pod uticajem ustava u Francuskoj i Belgiji, koji su tamo dati posle Julske revolucije 1830. Po njemu se vlast u zemlji delila na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavnu i izvršnu vlast vrši knez sa Državnim savetom. Narodna skupština će se sazivati svake godine, potvrđivati budžet i razrez poreza. Uz kneza velika prava Ustavom dobija Državni savet“, naveo je Čubrilović i dodao:

„Sretenjski ustav od 1835. bio je ogroman korak napred u političkom razvoju Srbije kad se uporedi sa stanjem u kakvom se zemlja nalazila pre toga. U njemu su uređeni odnosi pri podeli vlasti, utvrđene kompetencije pojedinih njenih nosilaca, a zakon uzet kao osnova svemu. Jednim zamahom pisci ovoga Ustava hteli su od jučerašnjeg turskog pašaluka, kakva je bila Srbija do 1830, i jedne seljačke zemlje, da stvore modernu buržoasku državu. Ovaj Ustav, istina, ne daje Narodnoj skupštini sve kompetencije koje bi joj pripadale u jednoj liberalnoj buržoaskoj državi, ali zato je vladaočeva vlast ograničena ustanovom Državnog saveta. On se javlja u Srbiji još za vreme prvog ustanka, a predviđa ga i Hatišerif od 1830. Ustvari, pošto je demokratija u Srbiji bila još isuviše slaba da bi mogla doći do izražaja kroz narodne skupštine, Državni savet se umetao kao posrednik između naroda i vladaoca, preuzimajući na sebe čitav niz kompetencija koje bi inače pripadale narodnim skupštinama i njenim vladama. Tako se već u Ustavu od 1835. javlja Savet koji će, okupljanjem oko sebe najistaknutijih vođa ustavobraniteljskih, postati središte oligarhijske vlasti u zemlji sve tamo do 1858.“

„Sretenjski ustav izglasala je Narodna skupština u Srbiji. Mada je bio daleko od toga da bude jedan napredan liberalno-buržoaski ustav, ipak je izazvao nezadovoljstvo kod velikih sila i Porte, i po načinu kako je izglasan i po svojim odredbama. Njim nije bio zadovoljan ni Miloš Obrenović. Primio ga je zato što je morao, ali od početka je radio da onemogući njegovo sprovođenje u život. Kad su protiv ovakvog ustava ustale još Rusija, Porta i Austrija on doista i nije mogao stupiti u život. Mada se nisu slagale Rusija i Austrija s tim da u Srbiji narod sam daje sebi uređenje, koje bi bilo koliko toliko napredno, ipak nisu želele da njom kao dotad dalje upravlja Miloš Obrenović, samovoljno, bez ikakvog nadzora. Tražio se način da se izbegne zavođenje u Srbiji liberalno-buržoaskih ustavnih i parlamentarnih ustanova, ali da se ipak ograniči vlast Miloševa. Stoga su velike sile i dale pristanak da Osmanska Porta, a ne narod u Srbiji, izradi i propiše za nju ustav. Tako je 1838. došlo do takozvanog Turskog ustava u Srbiji“, napisao je Čubrilović.

Sretenjski ustav suspendovan je samo 55 dana nakon što je donet.

(Telegraf Nauka)