Kako je rimsko društvo integrisalo osobe koje su menjale svoja tela i suprotstavljale se rodnim normama

Tokom nekoliko nedelja svog drugog mandata, predsednik SAD Donald Tramp je potpisao dva ukaza kojima se ograničavaju prava transrodnih službenika u federalnoj vladi.

Prvi je obnova zabrane pristupanja transrodnih osoba američkoj vojsci – prvobitno potpisane u 2017. godini i kasnije ukinute rešenjem predsednika Bajdena 2021. Drugi predstavlja opsežniju odluku kojom se priznaju samo dva pola u federalnim dokumentima i delatnostima.

Preporučujemo

U antičkom rimskom svetu, biološki pol i određenje roda nisu se uvek poklapali tako jasno kao što predsednik danas zahteva. U antičkom dobu su postojali muževne žene, ženstveni muškaraci i osobe koje su menjale svoja tela u cilju tačnijeg rodnog izraza.

Naročito dve pojave – cinaedus i gallus – predstavljaju primere muškaraca čije feminizirano ponašanje i modifikovane anatomije su bili neobični, ali ipak integrisani u rimsko društvo.

Neki muškarci koji se nisu dobro uklapali u rodne kategorije nazivani su kinedi. Oni su obično bili odrasli muškarci posebni zbog svoje ekstremne feminiziranosti i nestandardnih seksualnih želja. Ova pojava je bila poznata već u antičkoj Grčkoj i prvi put ju je u 4. veku pre nove ere pomenuo Platon, koji ne kaže mnogo više od toga da je život kineda užasan, pokvaren i jadan.

Rimski pesnik Marcijal u 1. veku nove ere opisuje nefunkcionalni penis kineda kao „mlitavu kožnu traku“. U istom veku, rimski pisac Petronije priča o dobrovoljnom odstranjivanju genitalija kod kineda.

Takođe u 1. veku, Fedar piše priču o kinedu vojniku pod komandom Pompeja Velikog. Opisan je kao ogroman, ali sa reskim glasom i sitnim hodom. Ipak, kao dobrovoljac u borbi on brzo odrubi glavu varvarinu. Fedrova priča prikazuje kineda kao nedostojnog poverenja: ranije je ukrao stvari od Pompeja, a kasnije se kune da nije.

Pouka priče je, pak, da varljiv izgled i akcije zapravo mogu biti strateški efikasne u vojnim poslovima. Kined ima prednost nad drugim Pompejevim vojnicima baš zbog svoje razoružavajuće feminiziranosti. To uopšte ne umanjuje njegove veštine u ulozi ubitačnog borca.

Gali, još jedna grupacija u srcu grada Rima, takođe su zamagljivali rodne uloge. Oni su bili muškarci koji su se kastrirali u znak poštovanja boginje Kibele.

Nekoliko antičkih izvora, uključujući Cicerona i Livija, kažu da je rimska država 204. godine pre nove ere konsultovala proročanske svitke kako bi odgovorila na probleme usled Drugog punskog rata. Odgovor je bio uvođenje čudnog i stranog religijskog reda iz Male Azije u Rim, gde će ostati narednih nekoliko vekova.

Hram posvećen Kibeli nalazio se na brdu Palatin, pored nekoliko važnih svetilišta, spomenika i kasnije čak rezidencije cara Avgusta. Kako kaže pesnik Ovidije, svake godine su gali tokom Kibelinog festivala išli ulicama Rima noseći statuu boginje i praveći veliku buku.

Gali su u antičkim literarnim izvorima prikazani slično modernim transrodnim ženama, često sa rečima u ženskom rodu. Na primer, pesnik Katul za Kibelinog glavnog sveštenika Atisa koristi prideve u ženskom rodu u trenutku njegove samokastracije. Kod pisca Apuleja jedan gal naziva svoje kolege „devojkama“.

Iako nekoliko antičkih izvora izlažu poruzi ove pojave zbog njihove rodne neusklađenosti, jasno je da su gali zauzimali sveto mesto u rimskoj državi. Smatrani su važnim za bezbednost i veličinu Rima.

Iza Trampovih ukaza stoje dve tvrdnje: prvo, da je transrodni identitet oblik ideologije – opravdanje devijacije od pola pripisanog prilikom rođenja; drugo, da je transrodni identitet oblik bolesti i nepoštenja.

Ponovna vojna zabrana ističe percipiranu nečasnost transrodnih osoba nasuprot idealima i principima potrebnim za borbu – časnom, vernom i disciplinovanom načinu vojničkog života.

Posmatrajući rodni diverzitet tokom milenijuma, možemo da vidimo da su mnoge osobe u antičkom dobu sigurno živele van jasno određene formule da su ženske osobe biološki žene i da su muške osobe biološki muškarci.

Rodni diverzitet nije samo fenomen kasnog 20. ili ranog 21. veka. Međutim, strah da su rodno različiti ljudi bolesni i nepošteni prisutan je i u nekoliko antičkih izvora. U antičkom svetu, ovi strahovi su izgleda ograničeni na satiru i fantaziju, a u današnjem vremenu se oni koriste za državnu politiku.

(Telegraf Nauka/Phys.org)