Šokantno otkriće o drevnoj kulturi: U njihovom svetu nije bilo podela po poreklu i polu, svi su bili jednaki

Svet prvih farmera centralne Evrope – pripadnika kulture linearnotrakaste keramike (LBK) – bio je svet jednakih, u njemu nije bilo društvenih podela na osnovu porekla i pola. To je pokazalo veliko istraživanje u kome je učestvovalo više od 80 genetičara, antropologa i arheologa, saopštio je Univerzitet u Beču.

Međunarodni tim istraživača, koji su predvodili Per Želaber i Ron Pinhasi sa Univerziteta u Beču i Dejvid Rajh sa Univerziteta u Harvardu, proučavao je najkompletniji set genetskih podataka stanovnika centralne Evrope iz ranog neolita. Rezultat studije, objavljen u Nature Human Behaviour, pokazao je da u kulturi koja je dovela do širenja poljoprivrede centralnim delom Starog kontinenta pre oko 8.000 godina nije bilo tragova stratifikacije populacije.

Preporučujemo

Do ekspanzije poljoprivrede u centralnoj Evropi došlo je u 6. milenijumu pre nove ere, kada su farmeri sa Balkana preko doline Dunava stigli sve do današnje Francuske na zapadu i Ukrajine na istoku. Kultura linearnotrakaste keramike koegzistirala je sa starčevačkom kulturom i delimično je iz nje evoluirala.

Kulturni tragovi farmera su homogeni na ovom prostoru, dugom više hiljada kilometara, ali je zbog manjka genetskih podataka različitih porodica bilo teško da se otkrije da li su živeli u društvenoj jednakosti i koji pojedinci su migrirali po kontinentu.

Istraživački tim sa više od 80 genetičara, antropologa i arheologa spojio je genetske podatke više od 250 pojedinaca iz kulture linearnotrakaste keramike sa podacima dobijenim proučavanjem kostiju, datiranjem radioaktivnim ugljenikom, pogrebnim kontekstom i podacima o ishrani. Proučavanje genetskih veza između neolitskih stanovnika Evrope pokazuje da su pripadnici kulture linearnotrakaste keramike prelazili stotine hiljada kilometara za samo nekoliko generacija.

- Uspešno smo pronašli rođake s jedne strane u Slovačkoj, a s druge u zapadnoj Nemačkoj, 800 kilometara daleko – rekao je Per Želaber u saopštenju.

- U ovoj studiji, prvi put smo izvestili da se porodice na proučavanim nalazištima Nitra u Slovačkoj i Polgar-Ferenci-hat u Mađarskoj ne razlikuju se po hrani koju su jeli, pogrebnim darovima s kojima su sahranjeni ili poreklom. To pokazuje da ljudi koji su živeli u ovim neolitskim naseljima nisu bili stratifikovani na osnovu porodice ili pola i ne primećujemo bilo kakve znake nejednakosti, koju razumemo kao različit pristup resursima i prostoru – rekao je Ron Pinhasi.

Kultura linearnotrakaste keramike nestala je oko 5000. pre nove ere i predlagane su različite hipoteze o njenom kolapsu. Neki su sugerisali da je to bio period društvene i ekonomske krize, često povezane sa rasprostranjenim nasiljem. Jedan od najpoznatijih događaja tog tipa je masakr u Asparn-Šlecu, gde je više od 100 pojedinaca otkriveno u sistemu jama. Uz Herkshajm, ovo je mesto sa najviše nasilno ubijenih pojedinaca u ranom neolitu, a skeleti pokazuju znakove nasilja i fraktura.

- Naše detaljne genetske studije pojedinaca iz Asparn-Šleca pokazuju da je manje od 10 njih bilo genetski povezano, što osporava teoriju da je reč o masakru jedne populacije – rekao je Želaber.

(Telegraf Nauka/Universitat Wien)