Petroglifi u Tejmarehu, jedna od najvećih kolekcija umetnosti na kamenu, u opasnosti su zbog rudarenja

Foto: Wikipedia/Asef-m-m, CC BY-SA 4.0

Petroglifi, poznati i kao umetnost na kamenu, predstavlja slike koje su urezane ili isklesane na kamenoj površini. Slike su u drevnim vremenima služile kao sredstva za pamćenje i ova rana upotreba vizuelizacije dovela je do razvoja sistema simboličkih piktografa i ideografa, prethodnika alfabeta.

Petroglifi su moćni kulturni simboli koji reflektuju složena društva i religije okolnih plemena.

Preporučujemo

Drevne stene Tejmareha predstavljaju dugu prošlost ljudske egzistencije i umetnosti. Neke od iranskih preistorijskih životnih sredina mogu se videti u dolinama i na planinama oko gradova Homejni i Golpajegan. Tejmareh je drevna i stenovita oblast u gradu Homejn koja ima 21.000 petroglifa sa neverovatnim tajnama, piše ArkeoNews.

Razmeštaj tih petroglifa na 31 arheološkoj lokaciji u oblasti površine veće od 50 kvadratnih kilometara stvorio je u srcu tog regiona muzej bez premca. Kejdu i Mazajen su najstariji ostaci petroglifa u Tejmarehu.

Rezbarije u Tejmarehu prikazuju biljke i životinje u raznim stilovima, od realističnog do apstraktnog. Ima mnogo prikaza životinja, naročito koza sa velikim, šiljatim rogovima. Prikazene su i mačke, psi, konji, kamile, sove, ribe, tigrovi, krave i ptice poput jarebica, roda i pupavaca. Crteži biljaka uključuju pšenicu, bor i kedar. Borilačke veštine, ritualni plesovi, trudne žene, karavani kamila i ljudi sa velikim šakama su među drugim slikama.

Procenjeno je da su neki petroglifi u Tejmarehu stari čak 40.000 godina. Međutim, neprocenjivi artefakti su ostali nezaštićeni i zanemareni. Tejmareh je jedna od najvećih riznica takve preistorijske umetnosti, ali joj vlasti posvećuju minimalnu pažnju bez adekvatnih mera zaštite.

Tejmareh je toliko zanemaren da nije stvorena nijedna nacionalna fondacija za zaštitu te kulturne baštine i najvećeg muzeja na otvorenom.

„Tejmareh je bio potpuno nepoznat do pre nekoliko decenija. Tek je početkom 1990-ih dr Morteza Farhadi predstavio Tejmareh Irancima i svetu u knjizi Muzeji u vetru“, rekao je Rasul Madžidi iz udruženja Prijatelji Tejmareha.

Četiri italijanska istraživača su, pročitavši Farhadijevu knjigu, doputovala u taj region 2005. Zapanjio ih je broj petroglifa i zatražili su zaštitu lokacije ističući neprocenjivu vrednost artefakata.

„Do tada nismo bili svesni značaja Tejmareha“, priznao je Madžidi.

Ljudi nisu verovali da Madžidi može sačuvati lokaciju. Mnogi su ismevali napore Prijatelja, nazivajući petroglife radovima čobana ili, još gore, tvrdeći da su ih nacrtali članovi udrženja.

Ipak, nakon temeljitog istraživanja i međunarodnih poređenja, zajednica je počela da shvata da su petroglifi deo globalnog fenomena koji druge zemlje ozbiljno čuvaju i koriste za turizam.

Taj pozitivan razvoj događaja se, pak, suočio sa novom preprekom – rudarstvom.

„Pet velikih operacija rudarenja silicijum-dioksida za industrije stakla i čelika postoji u oblasti Tejmareha. Uspeli smo da zaustavimo tri, ali su dve rudnika još operativna“, kaže Madžidi.

Štaviše, sve konzervacione napore predvode nevladine organizacije i lokalna zajednica. Država je registrovala samo tri oblasti u Tejmarehu kao lokacije nacionalne baštine, bez primene značajnih mera zaštite.

Madžidi je to uporedio sa situacijom u Saudijskoj Arabiji, gde se vlada uveliko posvetila zaštiti i promociji njihovih 400 slika na kamenu, dok Iran, sa svojim hiljadama petroglifa, nema strateški plan za njihovu zaštitu i predstavljanje svetu.

Uprkos dolasku arheologa koji prepoznaju potencijal Tejmareha, nema konkretnih mera zaštite. „Nismo videli strane turiste tri godine“, kaže Madžidi.

(Telegraf Nauka/ArkeoNews)