Misterija revolucije koja je stvorila civilizaciju: Veliko istraživanje otkrilo mehanizam širenja

Pojava poljoprivrede započela je Neolitsku revoluciju, drastično promenila ljudske živote i pokrenula razvoj civilizacije. Analizom ostataka iz drevnog sela u Španiji naučnici su konačno uspeli da rekonstruišu uslove uzgoja useva i njihove karakteristike u vreme kada je poljoprivreda iz Plodnog polumeseca stigla do zapadnog Sredozemlja, ali i da otkriju mehanizme širenja već razvijene zemljoradnje do ovog dela Evrope.

- Pre oko 7.000 godina prvi zemljoradnici u zapadnom Sredozemlju odabrali su najplodniju moguću zemlju, uzgajali sorte žitarica veoma slične današnjim i pažljivo koristili đubrivo koje su proizvodile domaće životinje, kao i danas. Ovo su neki elementi koji karakterišu poljoprivredu neolita u zapadnoj Evropi – saopštio je Univerzitet u Barseloni.

Prvi autor studije objavljene u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) je Đuzep Luis Araus, profesor Biloškog fakulteta Univerziteta u Barseloni i član Centra za istraživanje agrotehnologije CERCA, a u istraživanju je sarađivao sa ekspertima sa više španskih, nemačkih i švajcarskih naučnih institucija.

Najnovije metode istraživanja

Oni su koristili paleoekološke i arheobotaničke tehnike rekonstrukcije da bi identifikovali uslove u selu La Draga, jednom od najstarijih i najbolje očuvanih naselja zemljoradnika i stočara na Iberijskom poluostrvu. Ovo mesto naseljavano je između 5200. i 4800. pre nove ere.

- Iako je reč o pionirima poljoprivrede u oblastima koje ranije nisu obrađivane, uslovi za uzgoj useva čini se da su bili odlični, moguće zahvaljujući namernom izboru najpogodnijeg zemljišta. Usevi ne deluju previše različiti od tradicionalnih sorti koje su uzgajane u narednim milenijumima – rekao je prof. Araus u saopštenju.

Glavni izvor informacija bili su arheobotanički ostaci – seme i voće – otkriveni u arheološkim naslagama.

- Najčešće pronađeni ostaci su karbonizovana zrna žitarica. Zato su nam izotopske analize ostataka omogućile da otvorimo alternativnu liniju interpretacije nekadašnjih poljoprivrednih praksi – rekao je Feran Antolin, saradnik na studiji i član Nemačkog arheološkog instituta (DAI).

Najviše uzgajani u La Dragi bili su durum pšenica i mak, dodao je. U manjim količinama uzgajan je i ječam, a postoje i tragovi spelte, jednozrne pšenice i biljke Triticum timopheevii. Antolin naglašava da je razmera žitarica u različitim periodima nastanjivanja ovog sela ostala skoro nepromenjena.

- Pojava i širenje poljoprivrede predstavlja ključni trenutak u društvenom razvoju, što je pokrenulo Neolitsku revoluciju. Širenje poljoprivrede iz Plodnog polumeseca do zapadnih rubova Evrope bilo je detaljno istraživano, ali naše znanje o načinima uzgoja useva i dalje je ograničeno. Koristili smo dvostruki pristup: detaljno smo proučavali La Dragu, jedno od najranijih poljoprivrednih naselja u zapadnom Sredozemlju i izuzetno po obilju i očuvanosti arheobotaničkih ostataka, zajedno sa regionalnom perspektivom koja je uključivala i druga poljoprivredna naselja. Naši rezultati podržavaju arheološki model poljoprivredne difuzije i naglašavaju pogodne uslove kada je reč o zalihama vode i razvijenim karakteristikama useva kada je poljoprivreda stigla do zapadnih rubova Evrope – navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).

Životinje pasle na poljima

Huan Pedro Ferio, istraživač Španskog nacionalnog istraživačkog saveta (CSIC), rekao je da iako pripitomljavanje životinja nije bilo fokus istraživanja, našli su dokaze da su životinje pasle u istim poljima, što bi moglo da objasni i postojanje određenih količina đubriva životinjskog porekla.

Uslovi za poljoprivredu bili su odlični u vreme kada je neolitsko stanovništvo naselilo obale jezera Banjolas.

- Izotopske analize karbonizovanog drveta i semenki žitarica potvrđuju da je vode bilo više nego danas. Prethodna arheobotanička istraživanja pokazala su da je vegetacija u toj oblasti bila drugačija nego danas. Hrastove šume i priobalne šume sa lovorom dominirale su ovim okruženjem, a to je tip vegetacije koji zahteva veću vlažnost one koja postoji danas – rekla je Rakel Pike, profesorka Odeljenja za praistoriju Univerziteta u Barseloni.

- Dokaz ovakvih uslova, koji su pogodniji za poljoprivredu od današnjih, mogao bi da se poveže i sa drugim mestima u zapadnom Sredozemlju u vreme razvoja poljoprivrede. Veoma je moguće da poljoprivreda nije usvojena kao odgovor na negativne uslove u okruženju, klimatskih promena na primer, i zbog potrebe da se obezbedi hrana za populaciju, već pre kao način povećanja resursa i stabilnih prinosa u odnosu na lov i skupljanje plodova – rekao je Araus.

Bolje razumevanje neolitske ekonomije

Shvatanje poljoprivrednog sistema je ključno za razumevanje širih procesa neolitske ekonomije, kulturnih i društvenih promena.

- U slučaju Iberijskog poluostrva arheobotanički dokazi prikupljeni poslednjih decenija sugerišu brzu ekspanziju poljoprivrede, sa skoro simultanom pojavom prvih pripitomljenih biljaka u različitim regionima. Nova studija podržava postojeće arheološke modele o širenju poljoprivrede zahvaljujući migraciji. Poljoprivreda je već bila razvijena u smislu prepoznavanja dobrih uslova i razvoja karakteristika useva u vreme kada je stigla do zapadnih obala Evrope – rekao je Đordi Voltas, profesor Univerziteta u Ljeidi.

Znanje o usevima i uzgoju useva u neolitu i dalje je ograničeno.

- Reč je o praistorijskim društvima, koji, osim na izuzetnim mestima poput La Drage, nisu ostavili mnogo materijalnih ostataka koji mogu da budu proučavani. U ovom kontekstu, ekofiziologija useva i slične metodologije, poput proučavanja stabilnih izotopa, ključne su u sticanju novih znanja o poreklu i širenju poljoprivrede. Ova studija ukazuje da će to biti i u budućnosti – rekao je Đozep Araus.

(Telegraf Nauka / Universitat de Barcelona / PNAS)