Vreme čitanja: oko 3 min.
5 najmisterioznijih predmeta iz prošlosti: Arheolozi nemaju pojma čemu ovo služi
Vreme čitanja: oko 3 min.
Istraživači prošlosti nekad nemaju dovoljno podataka da zaključe zašto su pojedini predmeti pravljeni pre nekoliko vekova
Nova otkrića često zbunjuju arheologe, ali oni vrlo brzo znaju kako je većina predmeta iz prošlosti nastala i čemu je služila. Međutim, ima izuzetaka, a to su neolitske kamene lopte, rimski dodekaedar, neolitki valjak od krede...
- Ovi predmeti su odličan primer zašto otkrivanje prošlosti i dalje fascinira i profesionalce i javnost – napisala je za The Conversation Nataša Harlou sa Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Notingemu.
Preporučujemo
Groblje kućnih ljubimaca krilo drevna pisma: Arheološka senzacija daje uvid u život rimskih legionara
Faraon ratnik „oživeo“ u novoj studiji: Evo kako je izgledao egipatski vladar u vreme brutalne smrti
1. Neolitske kamene lopte
Napravljene i izrezbarene kamene lopte pronađene su uglavnom u Škotskoj, a napravljene su u vreme kasnijeg neolita, otprilike između 3200. i 2500. godine pre nove ere. Do sada ih je otkriveno 425. Veličine su lopte za kriket i napravljene su od različitih vrsta kamena, a na njima su izrezbareni različiti ukrasi.
Neke kamene lopte pronađene su u grobnicama, druge u naseljima. Retko su identične, pa se ne čini da su deo jednog seta.
- Da li su ovo projektili za napad na predatore? Oružje? Igračke? Ili uređaj za merenje težine? Naučnici i dalje ne znaju
2. Rimski dodekaedar
Zbog novog otkrića u Engleskoj, ovi interesantni predmeti iz vremena Rimskog carstva ponovo su privukli pažnju javnosti.
Do sada ih je pronađeno oko 130 u različitim oblastima nekadašnje imperije, svaki od njih napravljen je od legure bakra.
- Nijedan prikaz ovih predmeta nije pronađen ni u antičkoj literaturi ni u umetnosti. Nemaju standardnu veličinu, a na njima nema tragova korišćenja. Arheolozi ne znaju za šta su korišćeni – navodi Nataša Harlou.
3. Neolitski valjak od krede
Tri izrezbarena cilindra od krede pronađena su 1889. u dečjem grobu u Folktonu. Oni imaju geometrijsku dekoraciju i nešto što je nalik očima, nosu i obrvama. Četvrti valjak pronađen je 1993. u Lavantu, a peti, mnogo ukrašen, u Barten Agnesu 2015. Poslednji je zakopan sa ostacima troje dece, koja su živela otprilike između 30005. i 2890. pre nove ere.
- Motivi na njima su estetski slični neolitskim kamenim loptama. Neki veruju da je bio mera za stopu, drugi su ih povezivali sa nestalim posudama, treći sa astronomskim opservacijama, ali prisustvo u grobovima dece ukazuje na mnogo osetljivije objašnjenje – navela je Nataša Harlou.
4. Otvoreni prstenovi iz bronzanog doba
Bronzano doba donelo je izvanredan zlatni nakit. Ovi mali otrvoreni prstenovi iz kasnijeg bronzanog doba, otprilike između 1000. i 800. godine pre nove ere pronađeni su u Irskoj, Britaniji i delovima Engleske, uglavnom u parovima i sa lepim ornamentima.
- Neki pretpostavljaju da su u pitanju minđuše za nos, minđuše ili nakit za kosu. Ali nijedno od ovih objašnjenja nije zadovoljavajuće jer bi bili ekstremno neudobni za nošenje. Potreban nam je kontekst – navodi Nataša Harlou.
5. Rimsko-britanski kozmetički mlin
Kozmetički mlin pravi se od bakra i ima dva dela. Jedan je za mlevenje, drugi za tucanje. U Britaniji rimskog doba bilo ih je dosta, a slični nisu nađeni u kontinentalnoj Evropi. Kod njih nije misterija čemu služe, već to koju su supstancu oni mleli.
- Jedni veruju da je korišćena za lekove, za afrodizijake, za kozmetiku, za narkotike… Sadržaj još nije uspešno analiziran – navela je Harlou.
(Telegraf Nauka / The Conversation)
Povezane vesti
Dronovi i kompjuteri zamenili lopatice i četke: Srpski arheolog najmodernijim tehnikama čuva kulturno nasleđe
Špijunski snimci otkrili mesto drevne bitke: 6 dokaza je ključno za lociranje poprišta boja dva carstva
Prikazano lice neolitskog čoveka: Ovako izgleda muškarac kog su „oživeli“ kineski naučnici
Analiza DNK otkrila neverovatnu istinu o žrtvama iz Pompeje: Ovo je bilo potpuno pogrešno
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Слађана Точиловац Шаљић
Понекад неки предмети из далеке прошлости имају другачију намену него што се претпоставља. Они су обележја припадности роду, народу, племену, династији. Добу. Можда и галаксији. Немају употребну сврху већ улогу грбова , застава, хералдичких симбола. То је пример који је заступљен на археолошким локалитетима у Винчи, Лепенском виру у Србији. Проблем је што се увек полази од утилитарног које је својствено каснијим цивилизацијама, посебно садашњој. Нису претходне цивилизације функционисале на такав начин. Ако неком пуком срећом избегнемо Апокалипсу, питање је како би неко ново човечанство гледало на остатке нашег доба. Заправо мало тога би било сачувано. Ова цивилизација је све креирала посебно у последњих 100 година од стакла и пластике. Или би неко затекао планине стакла и пластике или би оно било претворено у нови Земљин покривач растопљен у нуклеарном Армагедону. Тако да је разумевање далеке прошлости можда најбољи путоказ за будућност, само у случају да нисмо закаснили. А мислим да јесмо. Када би овог тренутка стали сви ратови , можда бисмо добили на времену потребном за спас .
Podelite komentar
Jovan
To sto se ne zna je preteča karburatora
Podelite komentar
Ara
To je sve deo Vinčanske civilizacije
Podelite komentar