„Nisu ni česti, ni retki, ni skupi, ni jeftini...“ Tajanstveni rimski predmet iskopan u Engleskoj

Dodekaedar otkriven u Francuskoj pre četiri godine... Foto: JEAN-CHRISTOPHE VERHAEGEN / AFP / Profimedia

Arheolozi entuzijasti su iskopali najnoviji misteriozni rimski dodekaedar, objekat koji zbunjuje istoričare vekovima. Takozvani rimski dodekaedronu su dvanaestostrani predmeti liveni od metalnih legura. Svaki od njih ima na stranici rupu povezanu sa središtem objekta. Svi su neverovatno slični, ali sa dovoljno velikim brojem razlika u izgledu, veličini i dizajnu da arheologe stave na muke.

Mnogostrani objekti takođe nemaju nikakav tekst niti oznake koje bi nas mogle usmeriti na razmišljanje u određenom pravcu kada je njihova upotreba u pitanju.

Preporučujemo

Najnoviji primer dodekaedra otkrila je grupa arheologa amatera tokom 2023. na farmi u engleskom selu Norton Dizni, navodi Vice.

- Za trenutak nismo znali šta smo uopšte tražili u tom polju. Potom, poslednjeg dana iskopavanja, dok sam pravio čaj, čula se graja, i izleteo sam da bih video da jedan od arheologa u ruci drži dodekaedar koji je otkopao - rekao je Ričard Parker, sekretar Istorijsko-arheološkog društva Norton Dizni pred odborom društva.

On dodaje da je to bilo neverovatno iskustvo za sve okupljene. Najviše što je grupa očekivala da će naći jeste malo rimske grnčarije, a pronalazak poprilično velikog metalnog predmeta bio je neočekivan.

Izložen u Muzeju Njuark

Dodekaedar iz Norton Diznija trenutno je izložen u Muzeju Njuark u Notigemširu, ali Parker kaže da je cilj da se u narednih nekoliko meseci predmet ispita fluorescencijom kako bi se ustanovio metalurški proces korišćen za izradu, kao i skeniranjem kako bi se utvrdio stepen habanja površine, nakon čega će biti izložen u drugom lokalnom muzeju.

Značaj ovog otkrića leži u tome što je ovo prvi dodekaedron otkriven u ovom delu Britanije. Do sada su ovi predmeti nalaženi na prostoru današnje Italije, Francuske, Belgije, Nemačke i južne Holandije.

Prema mišljenju arheologa Mihajla Gugenbergera, ovaj oblik je vekovima imao važnu ulogu u grčkoj i rimskoj kulturi.

- Pravilan petoivični dodekaedron je jedno od platonskih tela, i to ono koje predstavlja kosmos, ali u kasnijoj antičkoj nauci takođe predstavlja 'atomon', ili najmanju česticu. Prema mom viđenju, za razumevanje ovih predmeta moramo obe ove stvari uzeti podjednako u obzir - napisao je Gugenberg.

Grčki filozof Plutarh piše da je priroda dodekaedra već dovoljno široka da uključuje i druge oblike, može lako biti model za predstavljanje celokupnog telesnog bića. Tokom 6. veka, objekti sa manje stranica predstavljali su pojedinačne elemente u prirodi, dok je dodekaedar poštovan kao sveobuhvatni simbol svemira.

Foto: Paul Fleet / Panthermedia / Profimedia

Parker takođe veruje da je dodekaedar imao religijski ili ritualni značaj. Arheolozi su 1989. na obližnjem lokalitetu iskopali figuru rimskog boga rata Marsa. Društvo je upotrebom vazdušnog osmatranja i geofizičkih analiza takođe našlo tragove koji ukazuju da je na mestu na kome je danas naselje, nekada postojala rimska vila koja je pripadala pojedincu veoma visokog statusa. Dakle, pošto ne možemo da nađemo direktno značenje dodekaedra, morali bismo indirektnim načinom, povezivanjem sa drugim predmetima koji su nađeni i koje tek treba naći na lokalitetu Norton Dizni, dovesti u pravi kontekst i dati značenje ovim predmetima koje arheolozi dugo pronalaze.

Pošto trenutno nemamo ideju čemu su ovi objekti služili, istraživači su bili dovoljno slobodni da objave pedeset različitih teorija o upotrebnoj vrednosti i značenju dodekaedra – od toga da je u pitanju oružje, merni instrument, igračka, dekoracija, držač za sveće, sve do „alatke kosmičke moći”. Ljubitelji ovog objekta su na sve ovo dodali još hiljade maštovitih ideja.

Lorena Hičens, doktorand Univerziteta Njukasl, koja istražuje dodekaedar, kaže da odmah možemo da odbacimo sve teorije koje se tiču praktične upotrebe ovog objekta kao alata ili sličnog, najviše zbog razlike u veličini pronađenih objekata. Pošto variraju u veličini od 5 do 11 centimetara i pošto su različito dekorisani i sa otvorima različite veličine, malo je verovatno da je korišćen kao merni instrument, s obzirom na potpuno nepostojanje bilo kakvog standarda.

Tek su zagrebli površinu

Gugenberg dodaje da ovo nisu ni česti, ni retki objekti, a prema izradi nisu ni skupi niti jeftini. On smatra da će se odgovori već pojaviti kada dodekaedra budemo vezivali za druge objekte koje smo otkrili u blizini njih.

Parker je optimista kada je reč o istraživanjima u Norton Dizniju. On kaže da je mesto bogato arheološko nalazište i da smo minulog leta tek zagrebli površinu. Takođe veruje da će brojna pitanja koja je dodekaedar pokrenuo pomoći da se obezbedi finansiranje daljih iskopavanja predviđenih za leto 2024. godine.

(Telegraaf Nauka / Vice)