Vreme čitanja: oko 3 min.
Šokantna tajna autopsije ubijenog predsednika SAD: Bizarnim eksperimentima proverena teorija o otrovnom metku
Vreme čitanja: oko 3 min.
Dokumenta dr Hermana Macingera otkrila detalje o atentatu koji je šokirao Ameriku
Nikad ranije viđena dokumenta otkrila su šokantnu tajnu – tokom i nakon autopsije ubijenog američkog predsednika izvedeni su bizarni eksperimenti u kojima su bakterije iz njegovog tela ubrizgane psu i zečevima. Ovo je urađeno zbog sumnji u zvanični uzrok smrti i teorije o otrovnom metku i greškama napravljenim tokom operacije nakon atentata, piše LiveScience.
Preporučujemo
Tramp koristi Tesline izume da putuje kroz vreme, a to je opisano u romanima iz 19. veka? Nije baš tako
Drevna čuvarkuća bizarnog oblika štitila Rimljane od zlih sila: Svetsko otkriće u Viminacijumu
Dokumenta o autopsiji Vilijama Makinlija, 25. predsednika SAD, sada su ponuđena na prodaju za najmanje 80.000 dolara, a reč je o dokumentima za koje se nije znalo ni da postoje.
Dva hica u predsednika
Vilijam Makinli mlađi bio je u poseti Bafalu kada je 6. septembra 1901. anarhista Leon Čolgoš pucao na njega iz blizine. Prvi hitac pogodio je dugme na jakni i odbio se, ali je drugi završio u stomaku šefa Bele kuće.
Mekinli, koji je teško ranjen, hitno je prebačen u bolnicu gde ga je operisao specijalista ginekološke hirurgije dr Metju Man. Predsednik je brzo počeo da se oporavlja i očekivalo se da će biti dobro, ali se njegovo stanje naglo pogoršalo i preminuo je 14. septembra 1901. Lekari su rekli da je uzrok smrti nekroza pankreasa. Mana su počeli da kritikuju zbog operacije, tvrdilo se da nije dobro očistio i zatvorio rane, što je dovelo go infekcije i nekroze pankerasa.
Činjenica da je Makinli živeo osam dana nakon atentata dovela je do spekulacija da su Čolgoševi meci bili otrovani ili namazani bakterijama. Bilo je i teorija zavere da Čolgoš nije radio sam i da je imao čitav krug ljudi koji mu je pomagao.
Da bi se te glasine potisnule naređena je „bakteriološka analiza“ uz standardnu autopsiju. Za nju je bio zadužen dr Herman Macinger, vodeći stručnjak za analize krvi tog vremena. Zaključio je da nije korišćen otrov i da je nekrozu pankreasa izazvao metak, a ne nemar prilikom operacije.
Američki sajt za aukcije istorijskih dokumenata Raab Collection postavio je 9. januara kolekciju dr Hermana Macingera na prodaju. U njoj su beležnice, pisma, računi, telegrami, kopija originalnog izveštaja s autopsije i poziv na sahranu predsednika SAD.
Iako dokumenta pokazuju kako je došao do zaključka, što se zna iz originalnog izveštaja, u njima ima i mnogo iznenađenja – bizarnih eksperimenata koje je stručnjak izveo.
U beležnici on navodi kako je uzgojio „beličaste bakterijske kulture“ iz uzoraka uzetih iz Makinlijeve rane, a onda ih ubrizgao zečevima i psu. Šta je ovim želeo da postigne nije jasno, a u dokumentima nema nikakvog spomena šta se desilo sa zečevima. S druge strane, sačuvane su beleške o tome da je pas praćen nekoliko dana, da mu je telesna temperatura bila 40 stepeni, što je iznad proseka za pse, ali da se osećao veoma dobro.
Nije dozvolio da ga ubrzaju
Dokumenta otkrivaju i kako je pregledao oružje i metke koje je Čolgoš koristio, a i kako je analizirao Makinlijevu krv da vidi da li je otrovan.
Pisma između Macingera i dr P. M. Riksija, koji je nadgledao autopsiju, otkrivaju da je Rajksi hteo da ubrza proces, ali da Mcingera to nije omelo. Konačni zaključak izneo je 2. oktobra 1901, 18 dana nakon smrti šefa Bele kuće.
Ova kolekcija je, kažu u Raab Collection, pravo blago jer daje uvid bez presedana u to kako su rađene autopsije značajnih osoba početkom 20. veka.
Ko je Leon ČolgošLeon Čolgoš bio je američki radnik i anarhista koji je upucao Vilijama Makinlija 6. septembra 1901. Rođen je u Detroitu 5. maja 1873. u poljsko-američkoj porodici. Nakon ekonomske krize 1893. ovaj radnik se zainteresovao prvo za Rimokatoličku crkvu, a zatim i za socijalizam, pa i anarhizam. Na odluku da puca na predsednika SAD došao je nakon što je čuo vesti da je italijanskog kralja Umberta I 29. jula 1900. ubio anarhista Gaetano Breši.
(Telegraf Nauka/LiveScience)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
