Vreme čitanja: oko 2 min.
Ideje o paleo ishrani su potpuno pogrešne: Naučnici otkrili šta su sve jeli ljudi starijeg kamenog doba
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživanja pokazala koje su sve životinje bile na jelovniku ljudi pre između 81.000 i 45.000 godina
Paleo ishrana ili paleo dijeta veoma je popularna poslednjih godina. Međutim, mnoge pretpostavke o tome šta su jeli ljudi u paleolitu su pogrešne, pokazala je najnovija studija naučnika Zenkenberg centra za ljudsku evoluciju i paleo okruženje (SHEP) Univerziteta u Tibingenu, a prenosi Arekonews.
Naučnici su analizirali ostatke životinja na arheološkom nalazištu Gar-e Buf, pećini u planinama Zagros u današnjem Iranu koja je bila naseljena pre između 81.000 i 45.000 godina.
Preporučujemo
Veštačka inteligencija (AI) može poštedeti pacijente sa rakom dojke nepotrebnih tretmana
Kako su ljudi spavali u srednjem veku?
Tokom donjeg paleolita, najranijeg dela starijeg kamenog doba, preci današnjih ljudi efikasno su lovili male i velike sisare.
- Prema različitim studijama, ljudi srednjeg paleolita hranili su se isključivo kopitarima. Međutim, sve je više dokaza da su se, barem povremeno, i neandertalci i njihovi rođaci hranili kornjačama, pticama, začevima, ribom i predatorima. Rekonstrukcija dijetarnih navika ranih ljudi je jedan od glavnih ciljeva arheozooloških istraživanja, koja bacaju svetlo na to kako su se naši preci adaptirali na različito okruženje – rekao je Mario Mata-Gonzales, glavni autor studije i doktorand Univerziteta u Tibingenu.
Zajedno sa istraživačima SHEP, on je sproveo prvu veliku i sistematsku dijetarnu analizu ishrane u planinama Zagros pre između 81.000 i 45.000 godina.
- Ne samo da su planine Zagros najveći planinski venac u Iranu, već su i ključan geopolitički region za razvoj ljudske evolucije tokom srednjeg paleolita, posebno kada je reč o heterogenoj topografiji i diverzitetu – rekao je Mata-Gonzales.
Ranija arheozoološka istraživanja iz te oblasti bila su ograničena na kopitare. Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da su tadašnji ljudi osim njih jeli i sisare mesoždere, kao i kornjače.
- Više od 75 odsto faune Gar-e Bufa čine kopitari. Zato smo našli mnogo ostataka divljih koza i gazela, ali i divljih svinja, jelena, konja i divljih goveda. Osim njih, kornjače su bili vrsta koju su najčešće jeli, bar prema ostacima iz ove pećine površine 18 kvadrata – rekao je Mata-Gonzales.
Osim toga, otkrili su da su jeli različite ptice, ali i neke oredatore poput crvenih lisica i leoparda. Prema istraživanju, kornjače su pekli na vatri u oklopima, pa tek onda jeli. To se, kažu, vidi po tragovima na fosilima.
- Ostaci iz Gar-e Bufa su prvi dokazi da su male divlje životinje poput kornjača i ptica, kao i mesožderi bili plen hominina u planinama Zagros. Čak i ako su neke od tih vrsta korišene u ishrani samo sporadično, naša otkrića pokazuju da su imali mnogo raznovrsniju dijetu nego što se to dosad mislilo. Ovo se uklapa sa otkrićima i u drugim delovima Evroazije – rekao je prof. Nikolas Konrad, jedan od autora studije i profesor SHEP.
(Telegraf Nauka/Arkeonews)
Povezane vesti
Misterija 17 zareza na kosti medveda: Da li su ovo najstariji simboli severno od Karpata?
Zašto su moderni ljudi zamenili neandertalce? Tajna nije u mozgu i fizičkoj snazi
Koplja stara 300.000 godina potpuno su neverovatna: Evo šta su pokazali CT skener i 3D mikroskop
U Ukrajini otkriven najstariji evropski kameni alat? Naučnici veruju da je star 1,4 miliona godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Misa
To objasnjava zasto nemamo mesozderske zube hahaha. Ti naucnici su psiholoski ostali u kamenom dobu. Samo telo pokazuje koja je ishrana dobra za taj organizam, a koja ne ukljucujuci i kolicinu. Osecaj ne vara. Zalosno je sto smo postali izuzetno psiholoski zavisni, nesposobni da vidimo stvari kakve jesu pa nam treba neko drugi da nam prica o nama.
Podelite komentar