Ideje o paleo ishrani su potpuno pogrešne: Naučnici otkrili šta su sve jeli ljudi starijeg kamenog doba

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Paleo ishrana ili paleo dijeta veoma je popularna poslednjih godina. Međutim, mnoge pretpostavke o tome šta su jeli ljudi u paleolitu su pogrešne, pokazala je najnovija studija naučnika Zenkenberg centra za ljudsku evoluciju i paleo okruženje (SHEP) Univerziteta u Tibingenu, a prenosi Arekonews.

Naučnici su analizirali ostatke životinja na arheološkom nalazištu Gar-e Buf, pećini u planinama Zagros u današnjem Iranu koja je bila naseljena pre između 81.000 i 45.000 godina.

Preporučujemo

Tokom donjeg paleolita, najranijeg dela starijeg kamenog doba, preci današnjih ljudi efikasno su lovili male i velike sisare.

- Prema različitim studijama, ljudi srednjeg paleolita hranili su se isključivo kopitarima. Međutim, sve je više dokaza da su se, barem povremeno, i neandertalci i njihovi rođaci hranili kornjačama, pticama, začevima, ribom i predatorima. Rekonstrukcija dijetarnih navika ranih ljudi je jedan od glavnih ciljeva arheozooloških istraživanja, koja bacaju svetlo na to kako su se naši preci adaptirali na različito okruženje – rekao je Mario Mata-Gonzales, glavni autor studije i doktorand Univerziteta u Tibingenu.

Zajedno sa istraživačima SHEP, on je sproveo prvu veliku i sistematsku dijetarnu analizu ishrane u planinama Zagros pre između 81.000 i 45.000 godina.

- Ne samo da su planine Zagros najveći planinski venac u Iranu, već su i ključan geopolitički region za razvoj ljudske evolucije tokom srednjeg paleolita, posebno kada je reč o heterogenoj topografiji i diverzitetu – rekao je Mata-Gonzales.

Ranija arheozoološka istraživanja iz te oblasti bila su ograničena na kopitare. Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da su tadašnji ljudi osim njih jeli i sisare mesoždere, kao i kornjače.

- Više od 75 odsto faune Gar-e Bufa čine kopitari. Zato smo našli mnogo ostataka divljih koza i gazela, ali i divljih svinja, jelena, konja i divljih goveda. Osim njih, kornjače su bili vrsta koju su najčešće jeli, bar prema ostacima iz ove pećine površine 18 kvadrata – rekao je Mata-Gonzales.

Osim toga, otkrili su da su jeli različite ptice, ali i neke oredatore poput crvenih lisica i leoparda. Prema istraživanju, kornjače su pekli na vatri u oklopima, pa tek onda jeli. To se, kažu, vidi po tragovima na fosilima.

- Ostaci iz Gar-e Bufa su prvi dokazi da su male divlje životinje poput kornjača i ptica, kao i mesožderi bili plen hominina u planinama Zagros. Čak i ako su neke od tih vrsta korišene u ishrani samo sporadično, naša otkrića pokazuju da su imali mnogo raznovrsniju dijetu nego što se to dosad mislilo. Ovo se uklapa sa otkrićima i u drugim delovima Evroazije – rekao je prof. Nikolas Konrad, jedan od autora studije i profesor SHEP.

(Telegraf Nauka/Arkeonews)