Da li su praistorijske žene bile lovci isto kao i muškarci? Naučnice ruše teoriju o rodnoj podeli poslova

Foto: Yvan Travert / akg-images / Profimedia

Poznata je teorija da su u praistoriji muškarci bili lovci, a žene skupljači plodova. Prema njoj, žene nisu bile sposobne da budu lovci zbog drugačije anatomije u odnosu na muškarce, zbog čega se najčešće smatra da su „muškarci vodili evoluciju“, piše Phys.org. Međutim, ta teorija nije istinita, pokazuje istraživanje Sare Lejsi, profesorke anatomije Univerziteta u Delaveru, objavljeno u Scientific American i dve studije u žurnalu American Anthropologist.

Preporučujemo

Lejsi i njena koleginica Kara Okobok sa Univerziteta Notr Dam ispitale su rodnu podelu poslova u paleolitu, otprilike od pre 2,5 miliona do pre 12.000 godina. Prateći arheološke dokaze i literaturu, one nisu našle dokaze koji podržavaju ideju da su pripadnici različitih polova imali različite zadatke. Istraživače su i žensku fiziologiju i otkrile da ne samo da su praistorijske žene bile sposobne da love, već da nema dokaza koji ukazuju da to nisu radile.

Ispitivanje fosila

Lejsijeva je biolog-antropolog koji ispituje zdravlje ranih ljudi, a Okobokova je fiziolog koji pravi analogije između današnjih ljudi i onih čiji su fosili otkriveni.

- Dok smo bile u školi odlučile smo se na kolaboraciju nakon što smo se žalile na različite studije koje su ovu teoriju smatrali osnovnom hipotezom da su pećinski ljudi imali jasne podele poslova po polovima – da muškarci love, a žene skupljaju plodove. Pomislile smo: „Zašto im je ovo hipoteza kad ima mnogo dokaza da to nije slučaj?“ - rekla je Lejsijeva.

Naučnice su otkrile primere jednakosti oba pola u drevnim alatima, ishrani, umetnosti, grobnicama i anatomiji.

- Ljudi su pronalazili stvari iz prošlosti i automatski su dodeljivali oružje muškarcima, nisu prihvatali činjenicu da su svi pronalaženi sa istim markerima, bez obzira na kosti i kameno oruđe i oružje u njihovim grobovima. Ne možemo da kažemo ko ih je napravio, zar ne? Ne možemo da kažemo: Da, ovu alatku od kremena pravili su samo muškarci, jer nije ostavljen nikakav potpis na njima. Na osnovu dokaza koje imamo, nije bilo nikakve rodne razlike kada je reč o podeli poslova – rekla je Lejsijeva.

Tim je ispitao i da li su anatomske i fiziološke razlike između žena i muškaraca sprečavale žene da love. Otkrile su da je prednost muškaraca postojala u aktivnostima koje su zahtevale brzinu i snagu, poput sprinta i bacanja, ali su žene imale prednost nad muškarcima u aktivnostima koje su zahtevale izdržljivost poput trčanja. Oba seta aktivnosti bila su veoma važna za lov u praistoriji.

- Kada bolje pogledamo anatomiju i modernu fiziologiju, a zatim pogledamo ostatke skeleta ljudi iz paleolita, nema razlike u tragovima traume između muškaraca i žena jer su se bavili istim aktivnostima – rekla je Sara Lejsi.

Tokom paleolita, većina ljudi živela je u malim grupama. Za Lejsi ideja da bi samo deo grupe išao u lov nema smisla.

- Ako živite u tako malom društvu, morate da budete veoma, veoma fleksibilni. Svi moraju da budu sposobni da preuzmu bilo koju ulogu u bilo kom trenutku. To deluje kao jasna i očigledna stvar, ali ljudi uglavnom nisu tako gledali na stvar – rekla je Lejsijeva.

Nastanak teorije

Teorija da su muškarci bili lovci, a žene skupljači postala je popularna 1968, kada su antropolozi Ričard B. Li i Irven Devor objavili knjigu „Muškarac lovac“, kolekciju studija sa simpozijuma održanog dve godine ranije. Autori su tvrdili da je lov pokrenuo evoluciju zbog dodavanja mesa u ishranu, što je dovelo do razvoja većeg mozga nego kod naših rođaka primata. Autori su pretpostavili da su svi lovci bili žene.

- Predrasude koje su postojale u društvu dovele su do toga da se ta teza prihvati i postane sveprisutna u nauci, pa i popularnoj kulturi. Lov nije nešto čime su se samo muškarci bavili, pa samim tim nije ni samo muško ponašanje pokretalo evoluciju. Ono što ljudi prihvataju danas, ne znači da su tako razmišljali i naši preci. Milionima godina naši preci su živeli u egalitarnom društvu – rekla je ona.

Zanimljivo je da su arheolozi u Španiji nedavno utvrdili da je skelet koji su godinama zvali „trgovac slonovačom“ u stvari skelet žene, sada nazvan „dama od slonovače“. Kako je Telegraf Nauka već pisao, oni su dokazali da je ta osoba, za koju se naknadno ispostavilo da je žena, bila najmoćnija osoba na Iberijskom poluostrvu u trećem ili četvrtom milenijumu pre nove ere.

Međunarodni ti naučnika je i u julu objavio istraživanje zasnovano na proučavanju 63 društva lovaca-sakupljača i utvrdili da su žene podjednako uključene u lov kao i muškarci, pisao je Telegraf Nauka.

- Žene su odlazile u lov sa mnogo različitog oružja i oruđa i ako bi videle životinju – ubile bi je. Bili smo iznenađeni kako je većina grupa prikazivala žene koje love i nije postojao nikakav tabu kada je reč o tome – rekla je tad Kara Vol-Šefler, šefica katedre za biologiju Pacifičkog univerziteta u Sijetlu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)