Vreme čitanja: oko 2 min.
Da li su Stari Rimljani u Pompeji jeli picu?
Vreme čitanja: oko 2 min.
- Pompeja nikad ne prestaje da iznenađuje, to je kovčeg koji nam stalno nudi novo blago – rekao je Đenaro Sanđulijano, ministar kulture Italije
Arheolozi koji istražuju Pompeju otkrili su neverovatnu fresku hrane nastalu u doba Starog Rima, pre nego što je ovaj grad 79. godine progutala lava iz Vezuva. Mnogima se odmah učinilo da je među hranom na nacrtanom tanjiru i pica, saopšteno je.
- Iako se čini da je reč o pici, ova slika stara 2.000 godina to ne može da bude jer na njoj nema glavnih sastojaka – paradajza i mozarele. Međutim, prve analize freske hrane, koje su tek otkrivene u regiji IX Pompeje, pokazuju da bi moglo da bude reči o preteči modernog jela, koje je 2017. dobilo i status svetskog nasleđa Uneska. Arheolozi Arheološkog parka Pompeje navode da je moguće da je na srebrnom poslužavniku kraj pehara s vinom predstavljena ravna fokača, vrsta pogače, koja služi da drži različito voće, najverovatnije nar i urma sa začinima i verovatno nekom vrstom pesta - navodi se u saopštenju Arheološkog parka Pompeje.
Preporučujemo
Žene su bile lovci! Novo istraživanje ruši pogrešne ideje iz prošlosti
Otkriven najstariji otisak stopala homo sapiensa
Ovakve slike, dodaju, inspirisane su poklonima gostima koje su nuđeni u skladu sa tradicijom Starih Grka. U gradovima oko Vezuva pronađeno je više od 300 sličnih slika.
- Pompeja nikad ne prestaje da iznenađuje, to je kovčeg koji nam stalno nudi novo blago. Vrednost ovog nalazišta ima globalni značaj i tome moramo uvek da budemo posvećeni – rekao je Đenaro Sanđulijano (Gennaro Sangiuliano), ministar kulture Italije.
- Osim predstave hrane, na ovim freskama pronalazimo i tragove helenističke kulture. Razmišljam o kontrastu skromne hrane i luksuza srebrnog poslužavnika koji su predstavljeni. Kada razmatramo takve stvari, kako da ne pomislimo na picu, koja je nastala kao sirotinjsko jelo u južnoj Italiji, a sada je osvojila svet i služi se čak i u najluksuznijim restoranima – rekao je Gabrijel Zuhatrigel (Gabriel Zuchtriegel), generalni direktor Arheološkog parka Pompeje.
Moderne pice nastale su, kako se veruje, u 18. veku u Napulju, kada je zahvaljujući takozvanoj „kolumbijskoj razmeni“ paradajz stigao u Evropu iz Amerike i postao jedan od glavnih sastojaka u italijanskoj i mediteranskoj kuhinji.
(Telegraf nauka/pompeiisites.org)
Povezane vesti
Ovi predmeti iz rimskog doba jedna su od najvećih enigmi arheologije
Kakav je bio ukus vina u Starom Rimu?
Bugarski ratar orao njivu, pa traktorom udario u kamen: Otkrio ljudske kosti i grobnicu punu blaga
Droga ili lek? Prvi put otkriven dokaz o korišćenju bunike u Rimskoj imperiji
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
