Rešena misterija radio-signala iz svemira, emituju se na 8 minuta: „Prvi put su impulsi dovoljno jasni…“

Naučnici Univerziteta Kertin pri Međunarodnom centru za radio-astronomska istraživanja (ICRAR) povezali su misteriozne radio-impulse sa neobičnim parom zvezda – mrtvom zvezdom koja se okrene oko svoje ose na svakih osam minuta i zvezdom sličnom našem Suncu, saopštio je Međunarodni centar za radio-astronomska istraživanja (ICRAR).

Novootkriveni sistem, poznat kao GPM J071507−114153, sastoji se od dve zvezde koje kruže jedna oko druge: belog patuljka – gustog jezgra koje ostaje nakon smrti zvezde – i zvezde tipa G, slične našem Suncu.

Preporučujemo

Ovo je prvi put da su detektovani radio-impulsi kod belog patuljka koji kruži oko zvezde slične Suncu. Takvi impulsi se obično uočavaju u sistemima sa manjim i hladnijim zvezdama – crvenim patuljcima, što znači da ovo otkriće otvara potpuno novo poglavlje istraživanja.

Ovakvi zvezdani parovi pripadaju široj klasi objekata poznatih kao dugoperiodični tranzijenti (LPTs), koji proizvode radio-signale što se uključuju i isključuju u intervalima od nekoliko minuta do nekoliko sati. Otkako je isti tim iz centra ICRAR otkrio prvi takav objekat 2021. godine, detektovano ih je desetak, a astronomi i dalje rade na tome da ih razumeju.

Iako nekoliko prethodno otkrivenih LPT sistema sadrži belog patuljka i još jednu zvezdu, dosad je ostalo nejasno koja od te dve zvezde proizvodi radio-impulse.

– Ovo je prvi put da su impulsi dovoljno jasni da možemo da vidimo kako se beli patuljak kreće u svojoj orbiti oko svog pratioca, pa znamo da pulsacije dolaze iz oblasti blizu belog patuljka, ili možda čak i sa samog belog patuljka – rekao je dr Sem Maksvini, glavni autor studije i naučnik zadužen za Opservatoriju SKAO (Square Kilometre Array Observatory), koji je do ovog otkrića došao dok je radio kao istraživač u ogranku Univerziteta Kertin pri centru ICRAR.

Tim je obradio više od 100 sati radio-podataka u Istraživačkom centru za superračunarstvo „Pozi“ (Pawsey Supercomputing Research Centre) kako bi potvrdio i razumeo kretanje belog patuljka.

Profesorka Nataša Harli-Voker, koautorka rada, rekla je da su impulsi koje emituje beli patuljak omogućili timu da detektuje zvezdane baklje na zvezdi sličnoj Suncu, slične onima koje ovde na Zemlji stvaraju aurore.

– Kao bonus, videli smo i kako se beli patuljak kreće iza oblasti sa snažnim magnetnim poljem, najverovatnije „zvezdane protuberance“, što predstavlja veliku petlju plazme koja izbija sa površine zvezde. Neverovatno je što pomoću radio-talasnih dužina možemo da detektujemo oluje na zvezdi udaljenoj više od 5.000 svetlosnih godina – rekla je ona.

Istraživači centra ICRAR prednjače u otkrivanju ovih retkih sistema.

– Otkrili smo ovaj sistem u velikom pregledu neba pomoću teleskopa MWA (Murchison Widefield Array), skenirajući čitav Mlečni put vidljiv iz Australije. Zatim smo upotrebili radio-teleskop MeerKAT u Južnoj Africi da bismo odredili njegovu preciznu poziciju – rekla je Harli-Voker.

Nakon što je LPT lociran pomoću radio-teleskopa, Opservatorija „V. M. Kek“ (W.M. Keck Observatory) na planini Mauna Kea na ostrvu Havaji potvrdila je optičkim posmatranjima njegovu povezanost sa zvezdom tipa G.

I MWA – kojim rukovodi Univerzitet Kertin u okviru objekta Inyarrimanha Ilgari Bundara, Radio-astronomske opservatorije Merčison organizacije CSIRO na zemlji naroda Vadžari Jamadži (Wajarri Yamaji) u Zapadnoj Australiji – i MeerKAT, koji je izgradila i kojim upravlja Južnoafrička radio-astronomska opservatorija u provinciji Severni Kejp u toj zemlji, služe kao preteče teleskopa SKA: sistema SKA-Low u Australiji, odnosno SKA-Mid u Južnoj Africi.

– Ako već sada pravimo ovakva otkrića pomoću teleskopa preteča, zamislite samo koliko ćemo još zvezdanih sistema moći da pronađemo i kakav ćemo predivno detaljan pogled na njihove signale imati kada teleskopi opservatorije SKAO budu u potpunosti izgrađeni – rekao je dr Maksvini.

Ova studija je objavljena u žurnalu Nature Astronomy.

(Telegraf Nauka/ICRAR)