Planeta Merkur se smanjuje mnogo brže nego što smo mislili

„Bore” daju naučnicima informacije o tome kako se planeta smanjuje. Svi na kraju dobiju bore — čak i planete. Na Merkuru, ovi znaci starenja izgledaju kao brda i grebeni, poznati kao strukture skupljanja, širom površine planete. Dok se planeta tokom vremena smanjuje i skuplja, pojavljuje se sve više ovih grebena. Nova analiza, pak, kaže da ih ima mnogo više nego što su naučnici mislili.

Naučnici odavno znaju da se unutrašnjost Merkura smanjuje: tokom poslednjih 4,5 milijardi godina, planeta se skuplja dok se hladi od svog vrelog nastanka. Međutim, novo istraživanje pokazuje da se Merkur zapravo smanjio mnogo više nego što je ranije procenjeno, dajući novi uvid u razvoj i sastav planete.

Preporučujemo

Merkur je naročito misteriozan zato što je toliko blizu Suncu: teško je poslati svemirsku letelicu tamo (samo jedna letelica je ušla u orbitu, iako je druga misija na putu da uradi isto). Svetlost naše zvezde je takođe toliko jaka da je teško posmatrati Merkur sa Zemlje. Naravno, nikad nismo uspeli da spustimo letelicu koja bi mogla da zaviri ispod površine. To znači da naučnici moraju da se oslanjaju na podatke sa udaljenih satelita kako bi dobili sliku istorije i unutrašnjih slojeva planete.

Nova analiza se usredsredila na grubu površinu, kao što su krateri ili krhotine, i otkrila da naročito gruba područja otežavaju detekciju „bora”. Kad su uzeli u obzir tu prepreku, istraživači su procenili da se Merkur verovatno smanjio za 10 do 30 procenata više nego što se ranije mislilo.

U ovom radu je razmišljano o dodatnom aspektu otkrivanja geološke istorije Merkura iz daljine, a to je uticaj grubosti površine nastale usled udara tokom milijardi godina. Ako rezultati budu potvrđeni, napravićemo još jedan korak napred u istraživanju planeta koje još ne možemo lično da posetimo.

Pol Birn sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu je 2013. godine predstavio nalaze koji su ukazivali da se Merkur smanjio za oko 11 kilometara; nova studija sugeriše da se možda smanjio i do 23 kilometra. Čak bi i to mogla biti premala procena, pošto postojeći podaci o površini možda nisu kompletni.

Vraćanje u prošlost Merkura omogućava naučnicima da bolje razumeju šta se dešava ispod njegove stenovite površine, kaže Gaku Nišijama iz Nemačkog aerokosmičkog centra. „Nove procene radijalne kontrakcije Merkura ukazivale bi na drugačiji scenario njegove termalne evolucije. Kakve bi onda posledice po evoluciju Merkura bile kad se upotrebi ova nova procena? To je sledeće pitanje kojim treba da se bavimo”.

Implikacije bi mogle da se protežu širom galaksije, dodaje Birn. On je siguran da bi druga nebeska tela poput Meseca i Marsa mogla pokazati slično smanjivanje i kaže da bi njih trebalo sledeće ispitati.

(Telegraf Nauka/Scientific American)